Tekst "Rizici - saznaj i izbegni ih" doktora biologije Erina Bromadža koji je specijalizirao evolucionu imunologiju, s razlogom ima 10 miliona pregleda. U tom jednom tekstu sa svog bloga, na kom od januara prati i izveštava o pandemiji, ovaj naučnik na pitak način, običnom čoveku nudi odgovore na pitanja o popuštanju mera i koronavirusu.
Prenosimo delove Bromadžovog teksta koji je objavio na svom blogu:
„Deluje kao da je dosta ljudi odahnulo, a ja nisam siguran zašto. Krivulja epidemije ima relativno predvidiv rast i kada se dostigne vrhunac, može se predvideti i pad. Imamo pouzdane podatke o epidemiji u Kini i Italiji, što pokazuje da poslednji deo krivulje smrtnosti opada polako, a smrt se nastavlja mesecima…
Od kada je država počela da popušta s merama, dali smo virusu više goriva i sva predviđanja padaju u vodu. Razumem razloge za ponovo uspostavljanje ekonomije, ali kao što sam već rekao, ako ne rešite biologiju, ekonomija se neće oporaviti.
Zato, s obzirom na to da ćemo otvaranjem širom zemlje dati krila virusu i da će se to desiti bez obzira na to da li se meni sviđa ili ne, cilj mi je da pokušam da vas preusmerim od situacija koje su rizične.
Gde se ljudi razbole?
Znamo da se mnogo ljudi zarazi kod kuće. Član porodice pokupi virus u zajednici i unese ga u kuću gde konstantan kontakt sa ukućanima vodi ka infekciji.
Ali gde ljudi pokupe virus u zajednici? Uglavnom čujem da ste zabrinuti zbog prodavnica, vožnje bicikla, nepažljivih osoba koje džogiraju bez maski… Da li su to mesta koja treba da nas birnu? Pa, i ne baš. Objasniću vam.
Pročitajte još:
Da biste se zarazili, morate biti izloženi infektivnoj dozi virusa. Na osnovu istraživanja o infektivnoj dozi MERS i SARS virusa (ali i ovog) procenjeno je da je potrebno oko 1.000 SARS-CoV2 virusnih čestica da bi došlo do infekcije. Ne zaboravite – ovo i dalje treba da bude eksperimentalno potvrđeno, ali možemo koristiti tu cifru da bismo objasnili kako dolazi do zaraze. Možete se zaraziti kroz 1.000 virusnih čestica koje dobijete jednim udahom ili jednim trljanjem oka, ili 100 virusnih čestica koje udahnete u 10 udisaja, ili deset virusnih čestica sa 100 udisaja. Svaka od ovih situacija može dovesti do zaraze.
Brzina virusa – kašalj, kijanje, disanje
Kašalj: iz jednog nakašljavanja se ispušta oko 3.000 kapljica, a one putuju brzinom od 80 kilometara na čas. Većina kapljica su velike i brzo padaju (gravitacija) ali dosta njih ostaje u vazduhu i mogu da pređu preko prostorije za nekoliko sekundi.
Kijanje: iz jednog kijanja se ispusti oko 30.000 kapljica, i one putuju brzinom od 320 kilometara na čas. Većina kapljica su male i lako pređu s kraja na kraj prostorije.
Ako je osoba zaražena, kapljice u jednom kašljanju ili kijanju mogu da sadrže i oko 200 miliona virusnih čestica koje se šire po okolini.
Disanje: U jednom izdisaju se ispusti od 50 do 5.000 kapljica. Većina njih je spora i brzo pada na zemlju. Još manje je kapljica koje ispuštamo kroz nos.
Opasna mesta
Ako zanemarimo masovno širenje epidemije po domovima za stare, najveća legla zaraze su zatvori, crkve i radna mesta poput kol centara i mesta za pakovanje robe. Svako mesto koje je ponovo otvoreno, a ima loš protok vazduha i u njemu je dosta zbijenih ljudi je nevolja…
Sva mesta na kojima je došlo do masovne zaraze su enterijeri u kojima su ljudi bili blizu i mnogo su pričali, pevali i vikali. Glavni izvori zaraze su kuća, radno mesto, javni prevoz, proslave i restorani. To obuhvata 90 odsto svih događaja na kojima je došlo do masovnog širenja.
Pročitajte još:
Potpuni kontrast je kupovina u prodavnicama koja je dovela do malog broja infekcija.
Enterijeri u kojima je limitiran protok vazduha ili je vazduh „recikliran“ i u kojima ima mnogo ljudi su takođe opasni. Znamo da će, ako u prostoriji veličine terena za odbojku sedi 60 ljudi, doći do masovne infekcije. Ista stvar važi za restorane i kol centre.
Smernice o društvenoj distanci ne piju vodu u zatvorenom prostoru u kom provodite mnogo vremena ako su ljudi na drugom kraju te prostorije zaraženi.
U svim slučajevima koje sam naveo, ljudi su bili izložen virusu iz vazduha tokom dužeg perioda (nekoliko sati). Čak i kada su bili udaljeni 15 metara, i uz male doze virusa koji je putem vazduha dolazio do njih, tokom dužeg perioda je dolazilo do infekcija, a u nekim slučajevima i do smrtnih ishoda.
Pravila o distanciranju vas zapravo štite ako ste virusu izloženi kratko i to napolju. Sunce, toplota i vlaga u eksterijeru smanjuju rizik od zaraze jer utiču na preživljavanje virusa. Kada razmišljate o rizicima u supermarketu ili tržnom centru, trebalo bi da uzmete u obzir veličinu tog prostora, broj ljudi, koliko dugo se ljudi zadržavaju u prodavnici. Kada sve to saberete – ako nema mnogo ljudi, prostor je veliki i dobra je cirkulacija vazduha, plus ako se kratko zadržite unutra – smanjujete rizik. S druge strane prodavci su pod većim rizikom.
Opasnost popuštanja mera
Od kada su mere popustile i počeli smo više da se krećemo, vraćamo se aktivnostima u kancelarijama, neophodno je da sagledamo okruženje i napravimo procenu.
Koliko ima ljudi, koliko svežeg vazduha i koliko dugo ću ostati na tom mestu- to su pitanja koja treba da postavite sebi. Ako ste u otvorenom ofisu – trebalo bi da budete svesni rizika. Ukoliko radite posao koji zahteva komunikaciju licem u lice – znajte da ste pod velikim rizikom. S druge strane, ako sedite u dobro provetrenoj prostoriji sa nekoliko ljudi, rizik je manji.
Kada ste napolju i prođete pored nekoga – ne zaboravite na dozu i vreme. Trebalo bi da zaraženoj osobi budete u dometu daha pet i više minuta da biste se zarazili. Iako ljudi koji džogiraju verovatno ispuštaju više virusa zbog dubokog disanja, ne zaboravite da je vreme izlaganja takođe manje kada prolazite pored njih jer su brzi.
I iako sam se ovde bavio respiratornim aspektima, molim vas ne zaboravite površine. Te inficirane kapljice negde padnu. Perite ruke često i prekinite da dodirujete lice!
Ukoliko ste se već vratili na posao, nosite masku. To će pomoći svima, pa i vašem biznisu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar