11
Većina ljudi teži srećnijem i zdravijem životu, ali retki uspevaju da pronađu pravi recept. Postoji li tajna dugovečnosti i sreće? Prema opsežnoj harvardskoj studiji koja je trajala više od 85 godina, čini se da odgovor leži u sedam jednostavnih svakodnevnih navika.
Istraživanje, poznato kao Grantova studija, pratilo je 268 harvardskih diplomaca od 1939. do 1944. godine, a rezultati su otkrili ključne prakse za ispunjen život.
„Grantova studija otkrila je da postoji sedam navika koje rezultiraju time da su pojedinci srećni i dobro u starijoj dobi, umesto da završe tužni i bolesni“, navodi se u harvardskom kursu o sreći.
Dobro je poznato da pušenje nosi brojne zdravstvene rizike i može značajno da skrati životni vek. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ova navika uzrokuje čitav niz bolesti, uključujući rak, srčane bolesti, moždani udar, KOPB, dijabetes tipa 2, autoimune probleme. Zato ne iznenađuje da je izbegavanje ili prestanak pušenja jedan od ključnih koraka prema boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
Izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola pozitivno utiče na život štiteći i fizičko i mentalno zdravlje. Odgovorno pijenje ili potpuna apstinencija donosi bolji san, viši nivo energije i jači imuni sistem. Na emocionalnom nivou, to pomaže u stabilizaciji raspoloženja, smanjenju anksioznosti, poboljšanju fokusa i sposobnosti donošenja odluka.
Zdrav životni stil, koji uključuje uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku vežbu, ključan je za održavanje optimalne telesne težine. To ne samo da čuva zdravlje, već i značajno poboljšava opšti kvalitet života i osećaj sreće. Kako je za Harvard Gazette još 2001. godine izjavio dr George E. Vaillant, jedan od voditelja studije: „Srećno i dobro starenje, umesto tužnog i bolesnog, barem je delimično pod ličnom kontrolom“.
Svakodnevna fizička aktivnost, čak i ako je reč o samo 30 minuta brze šetnje, može drastično poboljšati raspoloženje. Vežbanje podstiče oslobađanje endorfina, poznatog kao hormon sreće. To potvrđuje i studija iz 2021. godine objavljena u časopisu Frontiers in Psychology, koja je otkrila da su učesnici nakon samo četiri nedelje redovnog vežbanja prijavili znatno veći stepen sreće i zadovoljstva životom.
„To znači da imate dobre prakse rešavanja sukoba“, objašnjavaju stručnjaci s Harvarda. Iako su nesuglasice i sukobi neizbežan deo života i međuljudskih odnosa, način na koji se s njima nosimo presudno utiče na naše raspoloženje i sreću. Razvijanje zdravih strategija za suočavanje s problemima vodi boljim odnosima s drugima i, na kraju, ispunjenijem životu.
Stav s kojim pristupamo životu uveliko određuje naše uspehe. Razvojni način razmišljanja podstiče nas da neprestano radimo na sebi i ličnom rastu, što direktno doprinosi boljem i srećnijem životu. Kako se navodi u harvardskom kursu, ključno je ulagati u sebe: „Uložite u obrazovanje ili prakse celoživotnog učenja“.
Jedno od ključnih otkrića 85-godišnje harvardske studije jeste ogroman uticaj koji naši odnosi imaju na zdravlje i sreću. Ulaganje u izgradnju dubokih i podržavajućih veza s partnerom, prijateljima i porodicom pokazalo se presudnim. Upravo su ti ljudi oslonac u teškim vremenima i izvor radosti.
Kako je zaključio Vaillant: „Uz naporan rad i/ili terapiju, naši odnosi s našim supružnicima i naši stilovi suočavanja mogu se promeniti nabolje. Uspešna starost možda ne leži toliko u našim zvezdama i genima koliko u nama samima“, prenosi Index.hr.
