13
Koja je optimalna terapijska doza vitamina C i D, zašto se toliko forsiraju suplementi u borbi s koronom? Na to pitanje odgovara biohemičarka Sanja Vujčić.
Sanja Vujčić se pridružila akciji portala Nova.rs Struka protiv korone, u okviru koje odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu, a na koja oni nisu mogli da nađu odgovor. Na redu je dilema koja je prava doza vitamina D i C.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„Vitamin D i vitamin C su veoma bitni za zdravlje našeg organizma – vitamin D ima ulogu u očuvanju koštanog i mišićnog sistema, a vitamin C je sjajni antioksidant. Međutim, prema trenutnim preporukama svetskih zdravstvenih stručnjaka, uzimanje suplemenata u preventivne svrhe se ne preporučuje jer njihova primena, čak i velikih doza, nije pokazala nikakav efekat u zaštiti od obolevanja od kovida 19, niti u poboljšanju ishoda bolesti. Mnogi pacijenti sa teškim oblikom bolesti su imali težak deficit vitamina D, pa se odatle javila zabluda da, preventino, uzimanjem vitamina D može da se spreči razvoj teške kliničke slike ili uopšte infekcija“, kaže biohemičarka Sanja Vujčić za portal Nova.rs.
Pročitajte još:
A koja je preporučena doza ovog vitamina i kako da je dobijemo?
„Preporučen dnevni unos vitamina D je 400 IU (internacionalnih jedinica), odnosno 10 μg. Tu potrebu zadovoljavamo unosom putem hrane i izlaganjem suncu, koje je neophodno za stvaranje biološki aktivnog vitamina D3. Zbog toga dugotrajno neizlaganje suncu i loša ishrana mogu uzrokovati manjak vitamina D. Međutim, uzimanje suplemenata bez potvrđenog deficita vitamina D se ne preporučuje, jer potrebna doza za nadoknadu zavisi upravo od stepena deficita i prisustva drugih bolesti i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada IU. Deficit se lako utvrđuje biohemijskim određivanjem 25-(OH)-vitamina D u serumu. Dnevna doza koja predstavlja gornji dozvoljeni limit iznosi 4000 IU, što znači da svakodnevno uzimanje većih doza od ove dokazano izaziva štetne efekte na zdravlje.“
S druge strane, tu je pitanje koja je dnevna doza vitamina C u redu, pošto, kako stoji u zapažanjima građana, kovid pacijentima se odnedavno preporučuju dve jedinice dnevno. Zašto se daju dva grama vitamina C ako ne može da se resorbuje tolika količina?
„Preporučen dnevni unos vitamina C je 65-90 mg dnevno, a dozvoljeni gornji limit iznosi 2 g. Za razliku od vitamina D, vitamin C se našim uobičajenim načinom ishrane unosi uglavnom u dovoljnoj količini i deficijencija je relativno retka. Ranije se verovalo da velike doze vitamina C mogu delovati kao prevencija protiv različitih bolesti, s obzirom na to da je vitamin C antioksidant, međutim davanje u preventivne svrhe nije pokazalo efekat, pa se tako sada suplementacija visokim dozama vitamina C preporučuje samo kod osoba sa izuzetno velikim, klinički potvrđenim, rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Unošenje vitamina C iznad 2 g dokazano dovodi do ispoljavanja štetnih efekata.“
Zasto se toliko forsiraju suplementi, posebno u lečenju kovida 19?
„Suplementi su tako popularni postali verovatno jer je ljudima potrebna vera da nešto može da ih zaštiti, pogotovo od bolesti, a iz mog iskustva ljudi mnogo više veruju u efekat suplemenata nego u efekat lekova (dok je istina suprotna, naravno). Međutim, kako ni za kovid, tako ni za druge viruse, nijedan vitamin niti suplement nije lek, niti leči ovu bolest, a preventivno uzimanje bez dokazanog deficita može značajno narušiti homeostazu organizma i biti kontraproduktivno. Ukoliko optimalnu dozu (400 IU vit D i 65-90 mg vitamina C) dnevno unosite raznovrsnom ishranom, nikakvi suplementi nisu potrebni. Suplementacija na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom, nikada nije opravdana“, zaključuje Sanja Vujčić.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, biohemičar Sanja Vujčić, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
