Kada govorimo o „praznim kalorijama“, u osnovi mislimo na kalorije sadržane u nekim namirnicama, koje, međutim, pored energetskog unosa, ne obezbeđuju istovremeno pravu količinu korisnih hranljivih materija.
U suštini, ovo je nezdrava hrana (ili pića) koja nas čini debelim, a da nam ne obezbeđuje vitamine, minerale, vlakna, proteine itd.
Nutricionisti objašnjavaju šta je to i zašto bi bilo bolje što više izbegavati hranu koja sadrži „prazne kalorije”.
Pod „praznim“ kalorijama podrazumevaju se one kalorije sadržane u nekoj specijalno obrađenoj hrani, bogatoj mastima, prostim šećerima i alkoholom, koja zbog toga ima nisku nutritivnu vrednost zbog nedostatka vitamina i mineralnih soli, za razliku od visoke energetske vrednosti koju takođe može znatno povećati naš kalorijski unos i što bi nas navelo da tražimo drugu hranu.
Dakle, hrana sa „praznim“ kalorijama nas čini gladnijim, ali zašto se to dešava?
To je zato što nas često visok nivo šećera (sadržan u visokom procentu hrane sa praznim kalorijama) dovodi do porasta šećera u krvi praćenog stanjem hipoglikemije izazvane intervencijom insulina, uspostavljajući začarani krug traženja šećera.
Ali o kojoj hrani i piću govorimo?
Neki primeri su zaslađena pića ili voćni sokovi, pa uvek pokušajte da pročitate etikete i proverite da li ima šećera. Koristite džemove sa niskim sadržajem šećera i pokušajte da date prednost svežem voću. Izbegavajte kuvanje sa puterom i margarinom, piše Novi List.
Očekivano su na listi i čips, bombone, žvake, grickalice, alkohol, sva hrana napravljena od rafinisanog brašna i šećera.
Međutim, tu su i naizgled neočekivane namirnice kao što su: zašećereni jogurt, žitarice za doručak, tost hleb i neki napici od povrća.
***
Bonus video: Namirnice koje se ne kvare