0
Miomi na materici ili fibroidi su nekancerozne izrasline koje se razvijaju u ili oko materice. Izrasline se sastoje od mišićnog i fibroznog tkiva i razlikuju se po veličini. Da li su miomi opasni i kako da znate da li ih imate?
Miomi su česta pojava. Smatra se da dve od tri žene razviju najmanje jedan fibroid u nekom trenutku svog života. Iako tačan uzrok nastanka nije poznat, veruje se da su povezani sa hormonom estrogenom, ženskim reproduktivnim hormonom koji proizvodi jajne ćelije.
Fibroidi se obično razvijaju tokom reproduktivnih godina žene (od oko 16 do 50 godina) kada su nivoi estrogena najviši. Ove izrasline imaju tendenciju da se smanjuju kada su nivoi estrogena niski, na primer nakon menopauze kada prestane menstruacija kod žene.
Takođe, smatra se da se češće javljaju kod gojaznih žena jer prekomerna težina povećava nivo estrogena u telu. Žene koje su imale decu imaju manji rizik od razvoja fibroida.
Miomi se razliku prema načinu na koji se formiraju i mestu gde se nalaze.
Intramuralni miomi: ovi miomi ugrađeni su u mišićni zid materice i najčešći su tip
Submukozni miomi: ovi miomi rastu ispod unutrašnje sluznice materice
Subserozni miomi: ova vrsta mioma raste ispod sluznice spoljašnje površine materice; mogu da postanu prilično veliki i da urastu u karlicu
Pedukulirani miomi: ovo je najređi tip mioma, koji se pričvršćuju za matericu pomoću drške ili stabljike; često se opisuju kao pečurke jer imaju stabljiku, a zatim širi vrh.
Najčešći simptomi fibroida materice uključuju:
Obilno menstrualno krvarenje ili bolne menstruacije
Duži ili češći periodi
Pritisak ili bol u karlici
Često mokrenje ili problemi sa mokrenjem
Rastuće područje stomaka
Zatvor (opstipacija)
Bol u predelu stomaka ili donjeg dela leđa, ili bol tokom seksa
Miomi na materici najčešće se otkrivaju tokom rutinskog pregleda karlice. Tokom ovog pregleda, lekar će pritisnuti vaš stomak i možda će osetiti čvrstu, nepravilnu masu koja može ukazivati na fibroid.
Da biste dijagnostikovali miome materice, vaš lekar može naručiti jedan od sledećih testova:
Ultrazvuk karlice – Procedura tokom koje se mali instrument, nazvan transduktor, ili ubacuje u vaginu ili pritisne preko stomaka da bi se proizvele slike unutrašnjih organa pomoću zvučnih talasa. Lekar može videti veličinu, oblik i teksturu materice i proceniti sve izrasline.
Magnetna rezonanca (MRI) – Ovo je oblik napredne tehnologije snimanja koja pruža veoma detaljne slike unutrašnjih organa. Ove slike pomažu vašem lekaru da odredi tačnu lokaciju i karakteristike fibroida i, ako je potrebno, planira minimalno invazivne tretmane.
Histerosalpingografija – Ovo je vrsta rendgenskog pregleda materice i jajovoda. Vaš lekar će koristiti specijalnu boju da lakše vizualizuje ove organe i utvrdi da li su fibroidi blokirali vaše jajovode.
Histeroskopija – Ovo je vizuelni pregled kanala grlića materice i unutrašnjosti materice pomoću instrumenta za posmatranje (histeroskopa) ubačenog kroz vaginu.
Postoji nekoliko vrsta intervencija kojima je moguće odstraniti miome, a koja vama odgovara zavisi od nekoliko faktora. Jedan od faktora je veličina i brojnost mioma, kao i mesto na materici na kojoj se nalaze, ali važne su i vaše želje o budućoj trudnoći. Neke hirurške opcije čuvaju matericu i omogućavaju začeće u budućnosti, dok druge mogu oštetiti matericu ili podrazumevaju njeno uklanjanje.
Miomektomija je procedura koja omogućava lekaru da ukloni fibroide. Postoji nekoliko vrsta miomektomije. Vrsta procedure koja vam najviše odgovara zavisiće od toga gde se nalaze vaši fibroidi, koliko su veliki i koliko ih imate. Vrste procedura miomektomije za uklanjanje fibroida mogu uključivati:
Operativna histeroskopija – Lekar ubacuje tanak, fleksibilan alat nalik na cev kroz vaginu i grlić materice i u matericu. Procedura se izvodi u kratkoj intrevenskoj opštoj anesteziji i traje 10-20 minuta.
Laparoskopija – Za razliku od histeroskopije, ova procedura uključuje nekoliko malih rezova u stomaku. Reč je o minimalno invazivnoj hirurškoj proceduri pogodnoj kada su miomi manji i smešteni na površini. Oporavak od intervencije kratko traje.
Laparotomija – Tokom ove procedure, lekar pravi jedan veći rez na vašem abdomenu i uklanja miome kroz ovaj rez.
Ako ne planirate buduće trudnoće, postoje dodatne opcije koje su veoma efikasne, ali sprečavaju buduće trudnoće.
Jedna od njih je histerektomija, odnosno procedure okom koje hirurg uklanja matericu. Histerektomija je siguran način da se izleče fibroidi jer potpuno uklanjanjem materice više ne postoji mogućnost da ponovo izrastu.
Ako su jajnici nisu uklonjeni, nećete ući u menopauzu nakon histerektomije. Ova procedura se može preporučiti ako imate jako krvarenje iz fibroida ili ako imate velike fibroide. Minimalno invazivne histerektomije uključuju vaginalne, laparoskopske ili robotske metode.
Većini žena operacija mioma nije neophodna, ali ukoliko imate neki od navedenih simptoma, trebalo bi da konsultujete svog lekara:
teško menstrualno krvarenje
krvarenje između menstruacija
bol ili pritisak u donjem delu stomaka
učestalo mokrenje
problemi sa pražnjenjem bešike
Operacija takođe može biti opcija ako želite da zatrudnite u budućnosti. Ponekad fibroidi mogu povećati rizik od pobačaja ili komplikacija tokom trudnoće.
Iako imaju slične simptome, fibroidi materice i polipi se razlikuju. Polipi materice su manji i rastu iz sluzokože materice. Oni na kraju mogu blokirati otvaranje jajovoda i sprečiti vas da zatrudnite.
Mali broj polipa, oko 5%, ispostavilo se da su kancerozni ili imaju abnormalne ćelije za koje je veća verovatnoća da će se pretvoriti u rak. Zbog toga većina ginekologa predlaže njihovo uklanjanje. Tretmani uključuju lekove, operaciju i pažljivo čekanje da se vidi da li će se polipi sami popraviti.
Mali fibroidi se u nekim slučajevima mogu smanjiti ili nestati bez intervencije. Veruje se da se to dešava kada nivoi estrogena padnu, na primer u menopauzi. Međutim, to nije slučaj sa svim ženama. Samo oko 10 odsto fibroida se smanjuje ili nestaje samostalno.
Miomi materice često nisu opasni. Ali mogu izazvati bol i dovesti do komplikacija. To uključuje pad crvenih krvnih zrnaca koji se naziva anemija.
Fibroidi mogu izazvati neplodnost blokiranjem ili menjanjem normalne funkcije materice i jajovoda. Oni takođe mogu ometati implantaciju oplođene jajne ćelije ili rast fetusa u razvoju. U nekim slučajevima, fibroidi mogu izazvati probleme sa placentom i dovesti do pobačaja.
Često, fibroidi ne ometaju trudnoću. Ali neki fibroidi – posebno submukozni – mogu izazvati neplodnost ili gubitak trudnoće.
Takođe, mogu povećati rizik od određenih komplikacija tokom trudnoće kao što su:
Abrupcija placente – kada se organ koji bebi donosi kiseonik i hranljive materije, nazvan placenta, odvaja od unutrašnjeg zida materice
Ograničenje rasta fetusa – kada nerođena beba ne raste onako kako se očekivalo.
Prevremeni porođaj – kada se beba rodi prerano, pre 37. nedelje trudnoće.
