0
Možda ste među onima koji su shvatili da vam je potrebna pomoć da se izborite s nekim psihičkim problemima. Možda i dalje niste sigurni da li za svoj slučaj treba da konsultujete psihologa, psihijatra, psihoterapeuta... Jer, iako se svi bave mentalnim zdravljem, u pitanju su potpuno različite profesije.
Najjasnija razlika je što psiholog i psihijatar imaju sasvim različito obrazovanje i različite metode delovanja. Psiholog završava psihologiju, a psihijatar regularne studije medicine, nakon čega specijalizira psihijatriju. Dakle, psihijatar je pre svega lekar, obučen za sve grane medicine tokom osnovnih studija, a nakon toga se opredeljuje da se fokusira na mentalno zdravlje i bavi lečenjem mentalnih problema.
Psiholog, s druge strane, nije lekar i ne može da prepisuje lekove, čak ni ako je doktor psihologije. Ali, psiholog se bavi samo ljudskim umom od početka studiranja, da bi nakon toga bio obučen da sprovodi psihoterapiju zasnovanu na dokazima i vrši psihološke procene. Njegovi „lekovi“ su prvenstveno razgovori s pacijentom.
I psihijatri i psiholozi mogu da budu psihoterapeuti, mada smo danas svedoci i sve većeg broja terapeuta koji imaju završen samo neki više ili manje ozbiljan kurs.
No, idemo redom.
Šta radi psihijatar
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi mentalnim zdravljem, a psihijatri su, dakle, pre svega lekari koji su specijalizirali psihijatriju. Oni rade u medicinskim ustanovama, uspostavljaju medicinske dijagnoze i zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata s različitim vrstama psihičkih tegoba. To rade prvenstveno lekovima, kao i drugi lekari, međutim već postavljanje dijagnoze je dosta teže nego u drugim granama medicine. Psihijatri „dokaze“ bolesti dobijaju uglavnom kroz razgovor i ličnu opservaciju, a u obzir moraju da uzmu najrazličitije faktore – od biološkog nasleđa do društvenog konteksta.
Poremećaji sa kojima se susreću dele se u dve opšte kategorije – psihoze i neuroze. Psihoze, ili psihotična oboljenja su teška mentalna oboljenja koja često imaju kao manifestacije poremećenu percepciju realnosti, pacijenti često nisu ni svesni svoje bolesti, a manifestuju je kroz halucinacije, inkoherentan govor, paranoidno ponašanje… To je šizofrenija, na primer. Neurotični poremećaji su depresija, fobije, anksioznost, panični napadi. Pacijent je svestan problema, ali mu je potrebna pomoć da se isbori s njim. Tretiranje svih tih poremećaja uključuje upotrebu medikamenata, ali najčešće u kombinaciji sa psihoterapijom.
Šta radi psiholog
Psihologija je nauka za sebe, i to nauka o ponašanju i mentalnim procesima, svesnim i nesvesnim. Mentalni procesi su opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje, osećanja i motivacija. U ljudskoj ličnosti ovi procesi su organizovani u specifičan sklop, tako da ponašanje može da se objašnjava i predviđa.
Kao takva, psihologija je primenljiva u svim sferama društva, i sasvim je izvesno da su svi bar jednom bili kod psihologa. Psiholog procenjuje da li je dete spremno da ide u školu, psiholog ispituje ponašanje različitih grupa ljudi, a mnogi psiholozi rade s ljudima s različitim psihičkim ili emotivnim problemima. U tome ne koriste medikamente, već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana – razgovor, psihološko testiranje, psihološko savetovanje…
Šta radi psihoterapeut
Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, ali i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (pedagozi, defektolozi…), koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili edukaciju iz određenog psihoterapeutskog pravca. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije.
Pročitajte još:
Psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog tretmana čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju neke emocionalne problema, probleme u komunikaciji ili samo žele da pospeše svoj lični razvoj i saznaju nešto više o sebi. Tokom edukacije, psihoterapeut prolazi kroz ličnu psihoterapiju i uči skup postupaka kojima se pruža pomoć ljudima sa određenim problemima.
Možda je važno napomenuti da, raznorazni lajfkoučevi ne spadaju ni u jednu od ovih profesija, niti moraju da imaju obrazovanje te, ili bilo koje vrste.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
