Šta je zapravo homeopatija?
Za jedne pseudonauka koja ima efekta koliko i placebo, za druge vrlo uspešna metoda koja pomaže kod mnogih boljki, pre svega kod astme i alergija. Za homeopatiju se kao za malo šta veruju kontroverzna i kontradiktorna mišljenja. U svakom slučaju, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije propisalo je svojevrsni pravilnik o tradicionalnoj medicini i među medotama komplemetarne medicine koji se tu navode je i homeopatija.
Takođe, Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članu 236 kaže da tradicionalna medicina obuhvata one proverene stručno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama. Metode i postupci tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi mogu se uvoditi samo uz saglasnost Ministarstva.
Dozvoljene su samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji:ne štete zdravlju; korisnika-pacijenta ne odvraćaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga; izvode se u skladu sa priznatim standardima tradicionalne medicine.
Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministrastvo.
Homeopatija je sistem terapija koji je krajem 17. veka razvio dr Samjuel Haneman, nemački lekar. Homeopati veruju da korišćenje izuzetno malih razblaženih količina biljaka i minerala može pomoći telu tako što podstiče lečenje. Ova alternativna medicina je vrlo popularna širom sveta, mada nema jakih dokaza da je efikasnja od placeba, piše clevelandclinic.org.
Ali dr Haneman je verovao u prirodni zakon isceljenja — „similia similibus curantur“ ili „slično se sličnim leči“. Smatrao je da se bolest može lečiti lekovima za koje se pokazalo da kod zdrave osobe izazivaju simptome bolesti, ali samo ako se koristi veoma mala doza.
Kritičari homeopatije, s druge strane, ističu da su svi rezultati ili ishodi posledica placebo efekta, kada se simptomi poporave iako se lek ne uzima. Homeopatiju kritikuju i jer se fokusira na simptome umesto na lečenje njihovih osnovnih uzroka.
Međutim, homeopate veruju da njihov princip pomaže, i to tako što oni određeni sastojak razblažuju dodavanjem vode ili alkohola, potom ga protresu da bi se aktivirala njegova svojstva, onda se jedan deo te mešavine razblaži sa još vode ili alkohola, te se ovaj proces ponavlja dok se ne postigne željeni sastav.
To u praksi znači da se jedan deo tinkture pomeša sa 99 delova vode ili alkohola i taj proces se ponavlja 200 puta. Toliko razblažen ekstrkt na kraju ne sadrži ništa od početne biljne sirovine ili minerala, smatraju mnogi, ali homeopate veruju da se originalni sastojak razlaže u nanočestice, čak i ako je ispod nivoa detekcije.
A kako to izgleda u praksi?
Uzmimo za primer otrovni bršljan koji izaziva crveni osip koji svrbi. Homeopata bi taj otrovni bršljan razblažio i koristio za lečenje osipa.
Pročitajte još:
Pored toga, uobičajeni sastojci koji se koriste u homeopatiji su luk, kamilica, kantarion, aloja…
Homeopatskim tinkturama se uglavnom leče alergije. hronični umor. Prehlada, kašalj, glavobolje, mučnina, reumatoidni artritis…
što se pregleda tiče, homeopata pacijenta prvo ispita o specifičnim zdravstvenim problemima i opštem stanju, emocionalnom stanju, načinu života i ishrani. Na osnovu toga će odlučiti o toku lečenja, koje obično bude u obliku tableta, kapsula ili tinkture (rastvora).
Homeopatski lekovi su generalno bezbedni i smatra se da je rizik od ozbiljnih neželjenih efekata od njih mali. Ipak, neki homeopatski lekovi mogu da sadrže supstance koje nisu bezbedne ili ometaju delovanje drugih lekova, te zato treba biti oprezan, piše nhs.co.uk.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar