0
Koliko je opasna ova supstanca?
Nakon što nam je stigla vest da je na hrvatskoj granici utvrđen visok nivo kancerogenog akrilamida u prehrambenom proizvodu iz Srbije, mnogi se brinu šta je zapravo ta supstanca.
Akrilamid je hemikalija koja se prvenstveno koristi za pravljenje supstanci koje se koriste u mnogim industrijskim procesima, kao što su proizvodnja papira, boja i plastike, i u tretmanu vode za piće i otpadnih voda, uključujući i kanalizaciju. Takođe se nalaze u potrošačkim proizvodima, kao što su pakovanja hrane i neki lepkovi. Akrilamid se, međutim, nalazi i u nekim namirnicama, a ima ga i u duvanskom dimu.
Hrana i dim cigareta su glavni izvori izloženosti akrilamidu. Što se hrane tiče, ove supstance najviše ima u pomfritu i čipsu, krekerima, hlebu i keksićima, žitaricama koje jedemo za doručak, konzerviranim crnim maslinama, soku od suve šljive i kafi. Nivo akrilamida u hrani uveliko varira u zavisnosti od proizvođača, vremena spremanja namirnice, metode i temperature tokom procesa.
Tako, recimo, kraće kuvanje, tj. prženje hrane, blanširanje krompira pre prženja vode ka manjem sadržaju akrilamida u nekim namirnicama. Pritom, ljudi su akrilamidu izloženi znatno više iz duvanskog dima nego iz hrane.
Pročitajte još:
Studije na glodarima pokazale su da izloženost akrilamidu povećava rizik od nekoliko vrsta raka. Akrilamid se u organizmu pretvara u jedinjenje zvano glicidamid, koje izaziva mutacije i oštećenje DNK. Međutim, brojne studije na ljudima nisu pronašale konzistentan dokaz da je izlaganje akrilamidu u ishrani povezano sa rizikom od bilo koje vrste raka, piše cancer.gov.
Ali jedan od razloga za te nedosledne nalaze iz studija na ljudima može biti teškoća da se odredi unos akrilamida kod određene osobe na osnovu ishrane. Izveštaj Nacionalnog toksikološkog programa o kancerogenima kaže da se akrilamid može shvatiti kao kancerogen za ljude na osnovu studija na laboratorijskim životinjama kojima je akrilamid dat u vodi za piće. Međutim, toksikološke studije su pokazale da ljudi i glodari ne samo da apsorbuju akrilamid različitom brzinom već ga različito metabolišu.
S druge strane, studije izloženosti na radnom mestu su pokazale da visok nivo izloženosti akrilamidu na radnom mestu (udisanjem) izaziva neurološka oštećenja, na primer, među radnicima koji koriste akrilamid polimere za prečišćavanje vode u postrojenjima za pripremu uglja. Ipak, studije o toj izloženosti na radnom mestu nisu ukazivale na povećan rizik od raka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
