Šta bi genetska baza podataka značila u borbi protiv kovida

Objašnjavaju da bi se takva baza podataka, u slučaju pojave kompleksne bolesti poput kovida 19, koristila kao kontrolna genetska baza koja bi ukazala na to koji su geni ključni i čije su mutacije i polimorfizam uzrok pogoršanja kliničke slike obolelih.Smatraju da bi to omogućilo da se jasno definiše zašto genetska predispozija upravo određuje to da neko ima izuzetno blagu kliničku sliku nakon zaraze koronavirusom, a neko izuzetno komplikovanu kliničku sliku.Na onlajn konferenciji "Nuklearna sigurnost danas - konferencija o primenama izvora zracenja i nuklearne energije" saopšteno je da saradnici instituta "Vinča" obrađuju naučne informacije koje su dostavljene Kriznom štabu u cilju poboljšanja dijagnostičkih i terapijskih pristupa u lečenju kovida 19.Konferenciju o praksi u primeni izvora jonizujućeg zračenja u dijagnostici i lečenju različitih bolesti, među kojima je i kovid 19 otvorila je potpredsednica Vlade, ministarka kulture i informisanja i predsednca Odbora SRBATOM Maja Gojković.Ona je navela da je Međunarodna agencija za atomsku energiju prepoznala važnost brze i adekvatne reakcije i u uslovima pandemije korona virusa mobilisala raspoložive resurse i opremila države članice najmodernijom opremom za analzu uzoraka i utvrđivanje prisustva koronavirusa.Gojković kaže da je upravo tako, posredstvom SRBATOMA, Srbija dobila tri moderne laboratorije za obradu uzoraka i utvrđivanje prisustva korona virusa i to u Insitututu Torlak, Naučnom institu za veterinarstvo Novi Sad i Veterinarskom specijalizovanom institutu Kraljevo.Gojković je pozvala Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da dodatno pojača napore u cilju smanjenja rizika od budućih pandemija i to uspostavljenjem adekvatnih programa razvoja nuklearnih tehnologija koje bi mogle naći svoju primenu."Cilj programa je da korišćenje nukleranih tehnologija i primena izvora zračenja pomognu međunarodnoj zajednici u borbi protiv korona virusa i istovremeno, u meri u kojoj je to moguće preduprede, buduće pandemije", navodi Gojković.Direktor SRBATOM Slađan Velinov rekao je da je taj direktorat usmerio sve svoje resurse u održavanju redovnog rada u uslovima pandemije, a da se to prvenstveno odnosi na delatnosti u kontroli i zaštiti izloženih radnika, lekara, medicinskih tehničara, pacijenata i stanovništva od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja Naveo je da je SRBATOM i pored izazovne epidemioloskse sitaucije radio nesmetano i omogućio izdavanje dozvole za uvoz i korišćenje nove opreme za kovid bolnice.V.d. direktora Instituta za nuklearne nauke "Vinca" Snežana Pajović govorila je o incijativi za formiranje genetske baza podataka naše populacije, i naglasila da su saradnici tog instituta angažovani u borbi protiv kovid-19 sa različitih akspekata i na razlicitom nivou.Kaže i da su stručnjaci "Vinče" prisutni u svim nukelarno medicinskim centrima Srbije i Republike Srpske, a da su saradnici instituta bili angazozvani u okviru sve tri laboratorije gde je rađena detekcija virusa primenom PCR tehnologije u "Torlaku", "Vatrenom oku" i Nacionalnoj laboratoriji u Batajnici.Pajović je rekla i da "Vinča" realizuje istraživanja koja treba da razjasne ne samo molekularni mehanizam nastanka kovid-19 obolenja, nego i prevenciju oboljenja.Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da je epidemiloška situacija u Srbiji u ovom trenutku ocenjuje kao teška i neizvesna.Naglasila je važnost primena jonizujućeg zračenja u medicini kako u dijagnostičkom, tako i u terapijskom delu medicinskih usluga "Jako je važno obezbediti sve neophodne aparate koji se koriste u zračnoj terapiji", kaže Jovanović.Eva Kuli-Kala iz Međunarodne agencije za atomsku energiju poručila je da je nuklearna nauka i tehnologija veoma važna u odgovoru na hitne situacije i najavila nastavak podrške zemljama u daljem jačanju nuklearne sigurnosti, zaštite stanovništva i životne sredine.*Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=hZ6YxZjJ2og***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram