3
Gornji MIlanovac i beogradski Dorćol ovog jutra su u ljubičastom, a brojke na meračima zagađenja vazduha idu do 220. To znači da građani koji žive tu udišu otrov. Ništa bolje nije ni u ostatku Srbije.
Ako živite na Dorćolu ili u Gornjem Milanovcu, bolje da ne izlazite napolje. U suprotnom, vrlo je moguće da će vam biti loše.
Ova dva mesta od jutros su označena ljubičastom bojom na aplikacijama koje mere otrovne čestice u vazduhu. To upozorenje govori da je vazduh opasan, vrlo nezdrav – i za hronične bolesnike i za sve druge.
Tako uz Gornji Milanovac stoji brojka 220, a uz Dorćol 212. Dakle, ako ne biste da vas zaboli glava, da osetite stezanje u grudima, a posebno ako imate neku hroničnu bolest pluća, poput astme ili opstruktivne bolesti, ne mrdajte iz kuće.
Slično je i u ostatku Beograda gde je brojka 153.
Pritom, sinoć je u celom Beogradu bilo još gore.
Ovo je najveće zabeleženo zagađenje do sada… pic.twitter.com/o7RJe834gI
— ParisTexas (@NastasjaTwinski) February 24, 2021
U Nišu je takođe loše, merač pokazuje 178.
U Kragujevcu je taj broj 176.
Zapravo, kako vidimo na mapi aplikacije Airvisual, skoro cela Srbija je u alarmantnoj crvenoj boji.
Pročitajte još:
A koliko je zagađen vazduh opasan i ko ne bi trebalo da pomoli nos napolje dok se stanje makar malo ne popravi, za portal Nova.rs pričao je dr Petar Borović.
“Pošto je zagađenje vazduha veliko, napolje ne bi trebalo da idu plućni bolesnici, ljudi koji imaju anemiju, zatim kardiovaskularni bolesnici, astmatičari, a nije dobro ni za decu.”
Doktor je govorio i zašto su ove kategorije ugroženije od drugih kad je vazduh vidljiv golim okom.
“Njihov organizam već ima svoje probleme, a sve ovo dodatno pogoršava postojeće stanje, tako da onda nastaju dodatni problemi – nema dovoljno vazduha, javljaju se glavobolja, nervoza, a mora čovek da diše…”
Doktor kaže i kako izloženost od dan-dva nije veliki problem, ali jeste ako smo konstantno u smogu. Onda su moguće dugoročne posledice, pa i one najteže bolesti.
I dr Dejan Žujović je za naš portal govorio kako nas otrovan vazduh ubija.
„Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.”
S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.
“To je svakko veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha”, napominje doktor Žujović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
