Šizofrenija je nasledni neurokognitivni poremećaj koji pogađa oko 1% populacije i obično počinje između 21-25 godina kod muškaraca i 25-30 kod žena. Nedavni napredak u genetici pomogao je da se identifikuju mnogi uobičajeni i retki znakovi sklonosti ka šizofreniji.
Prethodne studije su zaključile da je naslednost šizofrenije visoka – čak 60%–80%. Takođe, rezultati ranijih istraživanja sugerisali su da su rani simptomi povezani sa većom genetskom sklonošću. Klinička longitudinalna istraživanja su takođe otkrila da je rana i vrlo rana pojava šizofrenije povezana sa lošim kliničkim, neurokognitivnim i funkcionalnim profilima. Ipak, genetska osnova ostaje neuhvatljiva.
Potrebni su novi konceptualni okviri kako bi se razjasnila uloga perioda pojavljivanja ranih simptoma u genetskom istraživanju šizofrenije, i da bi se identifikovala njena genetska osnova, navodi se u studiji „The genetic basis of onset age in schizophrenia: evidence and models“ koja predstavlja pregled dostupnih istraživanja na tu temu.
Navodi da klinički šizofrenija obično počinje u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama, ali manje od 5% pacijenata je imalo prve simptome pre 18. godine, a još manje (oko 1%-2%) pre 13. (ultra-rani početak/početak u detinjstvu). U literaturi je utvrđeno da ovi pacijenti kod kojih su se prvi simptomi šizofrenije javili u detinjstvu ili adolescenciji imaju teže simptome i lošiju prognozu.
Klasifikacija različitih podtipova šizofrenije na osnovu perioda kad se jave prvi simptomi može poboljšati biološku homogenost težih oblika šizofrenije, navode autori studije.
Ipak, šizofrenija se obično manifestuje kod muškaraca između 21. i 25. godine, odnosno kod žena od 25. do 30. godine.
Šizofrenija se može javiti na najrazličitije načine s potpuno različitim simptomima. Često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta, a simptomi se obično dele na pozitivne i negativne.
Pritom, „pozitivni“ ne znače nešto dobro – to su neobične promene u mislima i osećanjima koje su „dodate“ iskustvima osobe. Obično se nazivaju „psihotični simptomi“ ili „psihoza“ i češće se javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. „Negativni” simptomi su nedostatak osećanja koja ljudi inače imaju i češće se javljaju kod dugoročnog toka bolesti.
Obe vrste simptoma mogu uticati na vašu sposobnost da funkcionišete, mada dijagnoza šizofrenije ne znači da ćete iskusiti sve vrste simptoma, napominje Rethink i daje pregled najvažnijih pozitivnih, odnosno negativnih simptoma šizofrenije.
Halucinacije – kao neka vrsta „odbrambene strategije“, kod bolesnika se javlja neki oblik „sna u budnom stanju“ – halucinacije; on čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim, objašnjava Stetoskop.
Deluzije – pacijent čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti.
Zbrka u razmišljanju – naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi; bolesnik će prekinuti razgovor usred rečenice ili potpuno izgubiti nit, često oseća „nadiranje“ određenih misli… Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa „maloumnošću“.
Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti – tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.
Nedostatak volje – gubljenje uobičajenog elana i zanimanja za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili, zbog čega im teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.
Gubitak osećanja – bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.
Socijalno povlačenje – vrlo često se povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline, ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.
Depresija – kod šizofrenih poremećaja može doći do pojave depresije, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život.
Evo još nekih primera negativnih simptoma:
Gubitak interesovanja za život i aktivnosti
Zatvaranje u kuću
Promene u obrascima spavanja
Problemi s koncentracijom
Izbegavanje komunikacije s ljudima
Osećaj da nema šta da se kaže
Gubitak normalnih misli i osećanja
Osećaj neprijatnosti među ljudima
Nemanje energije
Loša higijena
Kognitivna oštećenja – problemi s prisećanjem, ulenjem novih stvaro, koncentracijom, donošenjem odluka…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare