2
Malaksalost, glavobolja, zapušen nos, crveno i bolno grlo, pa čak i intezivni bolovi u zglobovima ne moraju da budu znak letnjeg gripa, prehlade ili kovida. Naime, u ovom periodu godine često može doći do zabune kod pacijenata koji se javljaju u Domovima zdravlja. Misle da su "zakačili neki virus ili prehladu", a zapravo bore se intezivnim simptomima alergije.
Letnji period, kada je reč o alergijama, karakterističan je po polenima korovskih biljaka, od kojih je najznačajnija ambrozija jer uzrokuje tegobe kod više od 50 odsto obolelih. To traje do početka oktobra, kada pacijenti ulaze u mirnu fazu bolesti. Sezona pak počinje koliko u februaru, pojavom polena jove, leske i čempresa, dok su u proleće dominantni breza, platan i hrast, ali i razne trave. Postoje, svakako, i celogodišnji alergeni, kao što su grinje, životinjska dlaka i neke vrste gljivica koje izazivaju alergijske reakcije, ne birajući ni vreme ni mesto. Alergije izazivaju proteini koji se nalaze u biljkama, životinjama, namirnicama i lekovima, a manifestacije bolesti se mogu javiti na različitim organima. Simptomi alergija nalikuju simptomima prehlade, zbog čega se godinama pogrešno leče.
„Broj osoba koje pate od različitih vrsta alergija dramatično raste poslednjih nekoliko decenija“, rekla je pre nekoliko godina iz Centra za alergologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine dr Sanja Hromiš, dodajući da se osobe koje imaju problem s bilo kojom vrstom alergena, nikad od toga ne mogu izlečiti. Zapravo, po mišljenju lekara alergije se tokom većeg dela života drže pod kontrolom.
Današnje savremeno doba donosi utisak da sve više osoba pati od neke vrste alergija, koje utiču na kvalitet života. Postoje razne vrste alergija, a najčeše su one sezonske koje se javljaju u određenom periodu godine. Među njima je alergija na polen i ambroziju najrasprostranjenija.
Pročitajte još
– Simptomi alergije na polen mogu biti veoma slični simptomima gripa i prehlade. Curenje biste tečnosti iz nosa i zapušen nos, osečaj golicanja u grlu, učestalo kijanje, otok očiju praćen svrabom i suzenjem i osećaj iscrpljenosti su simptomi koji ukazuju na alergiju. Razlika je u tome što kod alergije nema povišene telesne temperature, bolova u mišićima a otežano disanje se javlja samo kada je izloženost alergenu jača. Kod gripa tegobe traju 7-10 dana a simptomi alergija mogu trajati duže, sve dok je osoba u kontaktu sa alergenom koji izaziva alergijsku reakciju – rekla dr Dragana Đukić za „eKlikinu“.
Pratite polensku prognozu: Redovno proveravajte polensku prognozu za svoje područje kako biste bili svesni nivoa polena u vazduhu. Kada je nivo polena visok, možete preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu. Ovu prognozu možete pratiti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine http://www.sepa.gov.rs/
Izbegavajte izlaganje polenu: Pokušajte da izbegavate izlaganje polenu koliko je to moguće. Držite prozore zatvorenim tokom dana kada je polen najkoncentrisaniji u vazduhu, obavezno koristite klima uređaj sa filterom za vazduh kako biste smanjili unos polena u zatvorenim prostorima i izbegavajte aktivnosti na otvorenom, posebno u toplim danima kada je polen u vazduhu više prisutan.
Češće se tuširajte i menjajte odeću: Redovno se tuširajte kako biste uklonili polen sa kože i kose, i menjajte odeću nakon boravka na otvorenom kako biste sprečili unos polena u vaš dom.
Koristite preparate protiv alergije: Preparati /lekovi/sprej su proizvodi koji mogu ublažiti simptome polenske alergije, kao što su kijanje, svrab, zapušenost nosa i crvene oči. Možete ih kupiti bez recepta, ali se preporučuje konsultacija sa lekarom.
Nosite zaštitnu masku: Nošenje zaštitne maske može vam pomoći da smanjite unos polena u nos i usta tokom boravka na otvorenom.
Koristite spej za oči: Spej za oko protiv alergije će smanjiti crvenilo, svrab očiju, suze i ostale neprijatnosti prouzrokovane alergijskom reakcijom na polen.
Koristite klinički ispitane preparate: Ako vam je lekar dijagnostikovao polensku alergiju, može vam propisati odgovarajuće preparate. Ukoliko uzimate preparate sami u apoteci, vodite računa da su uradjena ozbiljna istraživanja i da je preparat klinički proveren.
Prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja sa Kliničkog centra Srbije, za portal Nova objasnila je kome su vakcine u slučaju velike preosetljivosti na polen i ambroziju namenjene.
„S jedne strane, to je alergijska kijavica, a s druge, bronhijalna astma, s tim što je mnogo češće ovo prvo. U ovo doba godine najčešći uzrok su poleni korova, odnosno ambrozije, koja će trajati i u oktobru.“
Doktorka kaže i da postoje tri vrste lečenja alergije.
„Prvo je izbegavanje alergena, što je nemoguće. Drugo je lečenje lekovima, a treće je imunoterapija, tj. specifična hiposenzibilizacija“, priča doktorka kako je to treće zapravo ono što ljudi nazivaju vakcinom za alergije.
To podrazumeva da se pacijentu po određenoj šemi u kontinuitetu daje pomalo alergena na koji on vremenom treba da postane imun.
Naša sagovornica kaže da se s terapijom obično počinje u oktobru na kraju sezone, koja se uzima po određenom rasporedu.
„Savetuje se da traje tri do pet godina, s tim što se prvi boljitak oseti već u prvoj sezoni, dakle na proleće – ako počnete da je uzimate u prethodnu jesen. Treba imati volju, ali kako vreme ide, svakako ćete videti pomak. Nekima ova terapija smanjuje potrebu za lekovima, ali ne znači da će antihistaminici biti sasvim izostavljeni. Imunoterapija u svakom slučaju smanjuje nastanak novih senzibilizacija na druge alergene, ali i još važnije – sprečava nastanak bronhijalne astme kod onih koji imaju samo alergijsku kijavicu“, kaže naša sagovornica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
