12
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Radan Stojanović objašnjava šta sve građani sami u kućnim uslovima mogu da urade ako imaju koronavirus i upozorava da pacijenti nikako ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku. Oko izbora vakcina koje su se pojavile kaže da one ne bi trebalo da budu stvar emocija ni politike, kao i da funkcionišu po sličnom principu.
Činjenica je da je veliki broj ljudi suočen sa situacijom da se kod kuće bori sa koronavirusom, ali prof. dr Stojanović za N1 kaže da ne preporučuje da građani sami koriste bilo kakve lekove koje im lekar nije prepisao.
Naglašava da su brojna klinička ispitivanja pokazala da je suverena primena kiseonika i kortikosteroida efikasna terapija, a da o tome građani nemaju dovoljno znanja da bi mogli to kod kuće da koriste. Ne preporučuje ni upotrebu hemomicina i drugih antibiotika na svoju ruku pošto je pitanje da li je to potrebno i korisno.
Pročitajte još:
Antibiotici se, ističe, koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a ne virusnih, te nema mesta njihovoj primeni osim kod bakterijske upale pluća.
„Tu se vode polemike da li se na terenu virusne upale pluća razvija bakterijska, ali to lekari treba da odluče“, kaže doktor.
Na pitanje šta onda da rade pacijenti koji su zbunjeni i dobijaju poruke da ne idu lekaru ako ne osete teže simptome, a potom im, kada odu sa simptomima kažu da su prekasno stigli, on navodi kako da pacijent ispravno proceni kada da se javi lekaru.
„Pacijent može da prati u kućnim uslovima vitalne parametre – može da meri temperaturu, svaki porast iznad 38, 5 je alarm. Može da meri broj udisaja u minuti – sve preko 20 udisaja u minuti je crvena lampica. Može da meri broj otkucaja srca u minuti, a sve preko 100 otkucaja srca je signal“, kaže prof. dr Stojanović i dodaje da postoje i oni građani koji su kupili kućne aparate za merenje kiseonika i da je za njih svaki nagli pad saturacije signal da se jave lekaru.
Upitan da li zaista postoji čarobni štapić zvani vitamin D, on objašnjava da bilo kakvi suplementi, pa ni vitamin D nisu registrovani za lečenje infekcija, ali da je zapaženo u studijama kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom da su imali nizak nivo vitamina D u krvi.
Savet, kaže, nije da zbog toga navalimo svi u apoteke i kupujemo vitamin D, ali da s obzirom na to da su zimski meseci, možemo posmatrati našu populaciju globalno da postoji deficit vitamina D i da se zato između 800 i 1.000 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno može preporučiti.
Najbolje bi, dodaje, bilo da građani izmere nivo vitamina D u krvi i da se, ako postoji deficit, tek onda daju veće terapijske jedinice ovog vitamina od doze koju je prethodno spomenuo.
Profesor ističe da ljudski organizam funkcioniše kao dosta precizna mašina i da je za građane najvažnije da se adekvatno hrane, spavaju i sprovode fizičku aktivnost, a da ne treba očekivati čuda od suplemenata.
Istraživanja su, naime, pokazala da organizam pravilno iskorišćava vitamine tek posle njihove primene putem hrane i zato ne treba preterivati sa suplementima, već ih koristiti ih samo u slučaju deficita.
Na pitanje šta misli o upotrebi leka ivermektin, koji se inače koristi protiv parazita, u terapiji pacijenata obolelih od kovida, on kaže da je to stari lek i da se nalazi u protokolima određenih zemalja za lečenje kovida 19, ali i u prevenciji kod osoba koje imaju visok rizik od kovida ili koje su bile u kontaktu sa obolelim.
Lek je, dodaje, pokazao i korisne efekte kod pacijenata koji su već oboleli.
On ističe da tog leka nema u našem protokolu, ali da postoje zemlje koje ga imaju, SAD na primer.
Objašnjava i da neki lek ne može da se nađe u protokolu neke zemlje dok se ne sprovedu njegova klinička ispitivanja.
Što se testiranja tiče, kaže da je najvažnije upotrebiti pravi test u pravo vreme, a da se PCR test smatra zlatnim standardom i kod pacijenata koji imaju simptome i kod onih koji nemaju a bili su u kontaktu sa zaraženim.
Kaže i da je greška što su se kod nas koristili serološki testovi kao dokaz da neko nema koronavirus i da su neosnovano proglašavani zdravim, posle čega se širila zaraza, a neki su i primani u bolnice kao kovid negativni.
Antigenski testovi su, kaže, korak napred, ali i kod njih postoji šansa greške, te je jedino PCR test pouzdan.
Povodom različitih vakcina koje su se pojavile, on ističe da pitanje vakcinacije i izbora vakcine nije stvar emocija niti politike i da bi najlepše bilo da se one zovu vakcina 1, 2 i 3 ili vakcina a, b i c, nego ovako kako ih sada nazivaju – ruska, kineska, američka…
Pročitajte još:
„Taj subjektivni doživljaj bi se otklonio i imali bismo realniji pristup.“
Naglašava da svaka vakcina deluje po istom principu, pobuđuje funkcionisanje našeg imunosistema, a da je cilj sticanje kolektivnom imuniteta.
„On se može steći prokužavanjem, što se ne preporučuje i sistematski, planski – vakcinacijom“, kaže.
Profesor ističe da vakcine koje su se pojavile deluju različitim mehanizmima i da Fajzerova i Modernina funkcionišu tako što se u organizam ubacuje informacioni RNK, a da ruska vakcina, koju mnogi greškom proglašavaju vakcinom stare tehnologije, je u stvari vektorka vakcina koja podrazumeva da se u jedan poznati adenovirus ubaci deo novog koronavirusa i to podstiče organizam da stvara antitela.
U pitanju su, kaže, vrlo slične vakcine, a zajedničko im je da se nisu do sada davale ljudima i zato ljudi i imaju zadršku prema njima.
Dodaje da su ove vakcine prošle i pretklinička i kilinička istraživanja i da je pokazana i njihova efikasnost i bezbednost, ali u kraćem vremenskom periodu nego inače, već koliko su trajala istraživanja – oko dva, tri meseca. Kaže i da se svakim danom sve više saznaje o njima, kao i da će ih kliničke studije pratiti naredne dve godine.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
