67
Epidemiolozi ovih dana ukazuju na "neposlušne" mlade generacije kao najveći problem u borbi protiv koronavirusa. Ne samo kod nas, u celom svetu. Međutim, da li je baš tako jednostavno svaliti takav teret na njih?
Nije teško zaključiti zašto. Oni su se vratili u studentske domove, idu na utakmice, na žurke, maturiraju, druže se… A pritom većina njih koronu uspe da iznese „na nogama“.
„Posle ukidanja vanrednog stanja sam kao i svi moji vršnjaci počeo da funkcionišem normalno, išao sam na treninge, utakmice, viđao sam se sa ljudima, jedino sam u busu i prodavnicama nosio masku. Testiran sam jer je dečko u mom sportskom klubu dobio koronu, a i ja sam imao temperaturu dva dana. Ispostavilo se da sam pozitivan“, kaže 18-godišnji M.B. iz Beograda. „Temperatura mi je brzo prošla, sada još malo kašljem, ali osećam se dobro, nisam malaksao, više se osećam kao da imam prehladu. Biću u izolaciji dve nedelje pa ću se ponovo testirati. Ne plašim se za sebe, ali sad mi je malo frka za babu i dedu kod kojih sam bio nekoliko puta pre testiranja, valjda će sve biti okej“.
On je za naš portal rekao da ljudi sa kojima se druži nisu mnogo izlazili, izbegavali su klubove i noćne izlaske, ali ne i bašte kafića, šoping, teretane. Strah ih nije paralisao, velikim delom i jer su verovali da stručnjaci iz kriznog štaba znaju šta rade pošto su gotovo sve mere ukinute. Sada, nakon što je isplivala istina o broju zaraženih i umrlih od koronavirusa, krizni štab donosi nove mere i upire prstom upravo u mlade.
Pročitajte još:
„Krivi su mladi“ – poruka je koja se provlači kroz sva upozorenja o povratku epidemije kovida-19. Darija Kisić Tepavčević izjavila je da strukturu novozaraženih koronavirusom većinom čine mladi i da oni treba da se ugledaju na stariju populaciju, koja je odgovornija. Čak i Kon je u svom jučerašnjem Facebook statusu skrenuo pažnju na to da su mladi, kad je koronavirus u pitanju, trenutno najproblematičnija populacija.
„Među zaraženima u poslednje vreme je najviše mladih jer su aktivniji, vratili su se u studentske domove, sejali su zarazu među sobom, a bile su i utakmice, politički skupovi. Međutim, za širenje zaraze bitna je klinička slika, a ne godine“, kaže za portal Nova.rs epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.
Koliko je koronavirus zapravo opasan kod mladih?
Mnogi za koje se ispostavilo da su pozitivni na koronavirus su, kao naš sagovornik s početka teksta, prošli kroz bolest prilično lagano i bezbolno. Međutim…
„Nisu svi slučajevi blagi. Ima studenata koji su ozbiljno bolesni i koji su na infektivnim klinikama. Otvorene su ponovo i kovid-bolnice. Dakle, nisu svi blagi slučajevi, međutim postoji ta prepostavka, a iza nje se krije ono da je opala virulencija virusa, što nije tačno“, kaže dr Radovanović.
Naime, doktor ponovo ističe kako se samo čini da je virus oslabio jer ovih dana pogađa uglavnom mlade, a kod njih se i očekuje blaga klinička slika. Uz to, sada je letnje vreme, ljudi su više napolju, vazduh je vlažniji, pa je manja količina klica koja pogodi čoveka. A kad je manja ta količina klica, onda je klinička slika pacijenta blaža.
I mada većina mladih ima blagu kliničku sliku, svi mogu da šire zarazu, samo je pitanje da li i koliko je šire oni sa jačim, odnosno blažim simptomima.
„Ako neko ne kašlje, onda je taj rizik manji, ali i dalje služi kao izvor zaraze, a epidemiološki je opasniji jer je takav pacijent mobilan, kreće se, dolazi u kontakt s drugima“, priča doktor Radovanović.
Prema njegovim rečima, čak i ako ne kašlju i nemaju visoku temperaturu, oni mogu da prenesu virus.
„Mogu da prenesu virus pri govoru, najpre u zatvorenom prostoru, ali sve zavisi da li će da kašljucne, da li glasno govori. Ako peva, onda je rizik znatno veći. U jednom horu u Americi na probi su se skoro svi tako zarazili“, navodi naš Radovanović i dodaje da ako vam neko kine u lice dovoljan je sekund da se zarazite, a ako sedite s nekim ko nema simptome, pa ne kašlje i ne kija, onda je potrebna određena doza klica da biste se zarazili, a ne jedna klica.
„Treba da bude nešto duži kontakt, ali ni tu nema pravila.“
Dakle, kako stoje stvari, čak i mladi koji nemaju nikakve simptome mogu da zaraze svoje roditelje, na primer, i naprave još veći problem. I onda se lako nameće pitanje: Zašto su tako neodgovorni?
„Ne možemo da očekujemo odgovornost od njih“
Nije to slučaj samo s našim mladima. Svuda u svetu beleži se nagli porast broja zaraženih među adolescentima i omladinom, a stručnjaci se trude da skinu „target“ s njih zbog rizičnog ponašanja i neodgovornosti koja im se pripisuje.
„To je očekivano, adolescenti i mladi se inače osećaju neuništivo. Mislim da se u tom kontekstu možemo vratiti i na to kako mozak funkcioniše – postoji deo našeg mozga koji se zove prefrontalni korteks, koji se zapravo ne razvija u potpunosti do sredine dvadesetih, a on ima veze sa načinom razmišljanja, planiranja, rezonovanja i omogućava nam da donesemo odluke koje pomažu u prevazilaženju problema sa kontrolom impulsa“, objasnio je Ričard Kosta, klinički psiholog s psihijatrijskog odeljenja Univerziteta Luizijana.
Naši psiholozi podsećaju i na specifičnu atmosferu u kojoj smo se svi našli, a koja je mladima posebno teško padala.
„Meni smeta u toj priči manir da se mladi optužuju bez čvrstih dokaza. To jeste način na koji se oni predstavljaju, kao neodgovorni, skloni rizičnom ponašanju, uvek se potencira negativni aspekt. Međutim, po mom mišljenju treba im čestitati, u ovom periodu vanrednog stanja, koje je njima naročito teško padalo, nisu kršili zabrane, nije bilo žurki. U adolescentskom dobu vršnjaci su izuzetno bitni i uticajni, a vi njima tražite da potpuno prekinu kontakt. Imaju socijalne mreže, ali one ne mogu da nadomeste taj direktni, fizički kontakt“, objašnjava psihološkinja Marina Videnović.
Pročitajte još:
Još neke osobine karakteristične su za taj uzrast.
„Osećaj nedodirljivosti jeste jedna od odlika mladosti, oni, mnogo više nego stariji, žive u uverenju da će ih loše stvari zaobići, što utiče i na način na koji donose odluke. Nemaju dovoljno iskustva da shvate da im ni rizik 1:100 nije potreban“, smatra Videnović. Osim toga…“Taj razvojni period je jako intenzivan i buran, karakterišu ga jake emocije, izobličene slike spoljašnjeg sveta…“
A šta je s odgovornošću?
„Novija istraživanja pokazuju da su mladi danas vezaniji za roditelje nego što smo mi bili. Rezultat je malo infantilnije, nezrelije ponašanje. Ako je takva situacija, ako pretpostavljamo da su zavisni od odraslih i ne dozvoljavamo im da donose sopstvene odluke, mi se deklarišemo da ćemo brinuti o njima. Ne podržavamo odnos koji njima daje slobodu izbora, ne tretiramo ih kao ravnopravne, ne pitamo ih ništa i ne čujemo glas mladih, a onda očekujemo odgovornost u ovakvoj situaciji“, objašnjava Videnović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
