Policistični jajnici ili sindrom policističnih jajnika ((Polycistic ovary syndrome ili PCOS) su najčešća hormonska bolest kod žena. Ovaj sindrom, koji pogađa čak jednu od deset žena u reproduktivnom dobu, prvenstveno utiče na reproduktivne organe, otežava samo začeće, ali i komplikuje trudnoću.
Policistični jajnici mogu se pojaviti u različitim periodima života. Devojčice se sa ovim problemom mogu susresti već sa 11 ili 12 godina, odnosno u vreme prve menstruacije, ali se može razviti i kasnije u tridesetim ili četrdesetim godinama.
Da pate od policističnih jajnika žene najčešće primete kada žele da zatrudne. Ozbiljnost simptoma može drastično varirati od osobe do osobe, a procenjuje se da čak 70 odsto žena sa policističnim jajnicima ostaje nedijagnostikovano.
Zbog čega nastaju policistični jajnici?
Tačan uzrok zbog kog dolazi do ove bolesti nije poznat. Lekari se, međutim, slažu da su dva faktora dominanta – životne navike i nasledni, odnosno genetski, faktor.
Kad je reč o genetskom faktoru, studije još nisu potvrdile da je ovaj faktor presudan, ali nije redak slučaj da žene iz iste porodice imaju PCOS, zbog čega se veruje da postoji i određena genetska veza. Životne navike uglavnom se vezuju za ishranu i višak kilograma koji se smatraju faktorima rizika za sindrom policističnih jajnika.
Ova hormonska bolest može izazvati ozbiljne komplikacije u trudnoći, uključujući pobačaj ili prevremeno rođenje. Takođe, može izazvati tešku upalu jetre uzrokovanu nagomilavanjem masti i metaboličke sindrome – grupu medicinskih stanja koji uključuju visok krvni pritisak, visok šećer u krvi i nezdrave nivoe holesterola ili triglicerida koji značajno povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Na spisku je i dijabetes tipa 2 ili predijabetes, depresija, anksioznost i poremećaji u ishrani, ali i rak sluznice materice (rak endometrijuma).
Rana dijagnoza i lečenje mogu da smanje rizik od dugoročnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca.
Simptomi policističnih jajnika mogu biti raznoliki. Najčešći među njima su neredovna menstruacija ili ciklus koji izostaje, ciste na jajnicima i višak muških hormona, na sta mogu ukazivati akne i abnormalan rast dlaka po licu i telu.
Akne su jedan od najčešćih simptoma policističnih jajnika i tada se pojavljuju na donjem delu lica. Ove akne se razlikuju od onih „običnih“ i to zato što su lezije akni dublje, veće i sporije prolaze. Te akne se pogoršavaju u vreme menstruacije.
Akne koje nastaju kao uzrok policističnih jajnika se leče kod dermatologa uz upotrebu kontraceptivnih pilula ili lekova namenjenih za lečenje pomenutog tipa akni.
Braon sekret i policistični jajnici
Usled policističnih jajnika može doći do promene boje vaginalnog sekreta. Konkretno, do braon boje sekreta može doći kada pukne cista na jajnicima, koja će takođe uzrokovati iznenadni, oštar bol.
Inače, sekret braon boje je obično bezopasan, ponekad može ukazivati na trudnoću ili perimenopauzu.
Insulinska rezistencija često ide uz policistične jajnike. Reč je o metaboličkom stanju koje podrazumeva poteškoće da telo izvlači glukozu iz krvotoka i pretvara je u energiju, zbog čega telo proizvodi previše insulina kako bi održalo normalan nivo šećera u krvi.
Insulinska rezistencija dalje vodi do povećanja broja kilograma, a može doći i do dijabetesa tipa 2.
Bol se u najčešće ne javlja, ali žene koje imaju policistične jajnike žale na bol u donjem delu stomaka. Iako tačan uzrok ovoh bolova nije jasan, veruje se da bi mogli biti posledica uvećanih jajnika.
Treba imati u vidu da povremeni bolovi ne moraju biti simptom policističnih jajnika, jer mogu biti samo sastavni deo menstrualnog ciklusa. Hroničnim bolom smatra se onaj koji se pojavljuje u periodu od šest meseci, međutim, žene koje imaju bilo kakav bol u predelu reproduktivnih organa treba što pre da se jave lekaru.
Kod žena koje imaju ovaj sindrom, jajnici stvaraju neobično visok nivo muških polnih hormona (androgena) što utiče na ovulaciju.. Uz terapiju moguće je zatrudneti, ali trudnoća nosi određene rizike.
Trudnice koje imaju PCOS imaju veću verovatnoću da budu gojazne, a policistični jajnici donose i povećan rizik od komplikacija koji uključuju preeklampsiju, opasno stanje i za majku i za buduću bebu. Ostale poptencijalni problemi uključuju hipertenziju i gestacijski dijabetes.
Gestacijski dijabetes može dovesti do toga da beba bude veća od proseka, što može biti problem tokom porođaja. Na primer, veće bebe su više izložene riziku od distocije ramena (odnosno kada se bebino rame zaglavi tokom porođaja).
Većina simptoma policističnih jajnika tokom trudnoće može se lečiti pažljivim praćenjem. A ako razvijete gestacijski dijabetes, možda će vam lekar prepisati insulin da bi nivo šećera u krvi bio stabilan.
Lek za policistične jajnike ne postoji. Ipak, iako je ovu bolest teško izlečiti, moguće je ublažiti njene siptome i efekte na organizam.
Terapija za policistične jajnike zavisi od brojnih faktora – godina života, koliko su ozbiljni simptomi i opšteg zdravlja. Tip lečenja takođe može zavisiti od toga da li želite da zatrudnite u budućnosti.
Lečenje policističnih jajnika treba započeti čim doktor postavi dijagnozu. Terapija podrazumeva smanjenje telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola…ali može podrazumevati i hirurški zahvat u pojedinim slučajevima.
U borbi protiv policističnih jajnika vam može pomoći: zeleni čaj, obloge ricinusovog ulja, svakodnevna upotreba meda i čuvarkuće, jabukovo sirće.
Još jedna od prirodnih metoda lečenja su suplementi za policistične jajnike sa inozitolom. Inozitol je hemijsko jedinjenje šećernog alkohola iz voća, žitarica i orašastih plodova, a najčešće se može naći u pomorandžama. Inozitol utiče i na redovne ovulacije, što dalje implicira plodnost.
Pored inozitola magnezijum, cink, kalcijum, omega-3 masne kiseline i fiolna kiselina mogu značajno poboljšati markere kod policističnih jajnika.
Istraživanja su pokazala da ono što žene jedu ima značajan uticaj na policistične jajnike. Iako trenutno ne postoji standardna dijeta za ovo stanje, postoji široko rasprostranjena saglasnost o tome koja je hrana korisna i koja pomaže ženama da svoje stanje drže pod kontrolom.
Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom uključuju cela zrna, mahunarke, orašaste plodove, semenke, voće, skrobno povrće i drugu neprerađenu hranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Anti-inflamatorna hrana, kao što su bobice, masna riba, lisnato povrće i ekstra djevičansko maslinovo ulje, mogu smanjiti simptome povezane sa upalom.
Lekari često preporučuju dijetu Dietari Approaches to Stop Hipertension (DASH) kako bi smanjili rizik ili uticaj srčanih bolesti. Takođe ova dijeta može pomoći u upravljanju simptoma policističnih jajnika. DASH dijeta je bogata ribom, živinom, voćem, povrćem od celog zrna i nemasnim mlečnim proizvodima. Dijeta obeshrabruje hranu bogatu zasićenim mastima i šećerom.
Zatim, prirodna, neprerađena hrana, hrana bogata vlaknima, tunjevine, losos, zeleno povrće.
Pored gore navedenih namirnica koje su dobre u borbi protiv policističnih jajnika, preteran unos kafe nije preporučljiv, jer višak kofeina podiže nivo kortizola i insulina u telu.
***
BONUS VIDEO: Ginekologija Narodni front – razgovor sa doktorkom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar