3
Kako aktuelni problemi, poput alergije na ambroziju, prehlade, virusa, ali i zagađenje i pušenje utiču na naša pluća i kako da ih iole zaštitimo, priča pulmolog dr Dejan Žujović.
Od polovine avgusta do kraja septembra, a ako ne bude kiše, i do polovine oktobra biće problematično za sve one kojima smeta ambrozija, napominje dr Žujović, pulmolog.
„Ambrozija je došla do naših kuća, buja u centru grada i pravi nam veliki problem. Najgore je što se masa ljudi ne leči ili se leči neadekvatno – ode u apoteku, traži nešto za alergiju, dobije tabletice, najčešće lekove koji nisu dovoljni da se spreče simptomi alegije na ambroziju. Vreme i godine prolaze, a onda neki od tih ljudi potom dobiju astmu, baš zbog tog neadekvatnog lečenja“, upozorava dr Žujović.
Zato kaže da je jako važno alergije lečiti kako treba.
„To se radi po međunarodnim preporukama, po savetima alergoloških udruženja – ako nije dovoljan antihistaminik, onda da se uključe kortikosterodi i eventualno lekar doda još neku terapiju. U svakom slučaju, pacijenti treba da se jave svom lekaru, a ne da se leče sami.“
Doktor otkriva i koliko je zapravo alergija s kojom se pate mnogi opasna za naša pluća, posebno ako se ne leči kako treba.
„Jednostavno ta upala koja se razvija u nosu i ždrelu vremenom će izazvati istu tu upalu u plućima. Tada će se umesto suzenjem očiju i svrabom i kijanjem manifestovati drugačije – zviždanjem, sviranjem, opstrukcijom pluća. Zato, da ne biste od alergije kao mnogi razvili astmu, javite se lekaru na vreme“, savetuje dr Žujović.
S druge strane, prehlada, koja je česta u ove dane smene godišnjih doba, očigledno ne utiče mnogo na pluća kao ostale sezonske tegobe.
„Očekivano je da zrela zdrava osoba makar četiri puta godišnje ima prehladu, s tim što se to neće odraziti na pluća. Ali treba lepo da se prepozna ta prehlada i da se ne gutaju antibiotici neracionalno jer to umesto prehlade može da bude opasno. Ta kijavica od prehlade se nikako ne leči antibioticima, mada ljudi često kategorički traže od lekara da im prepišu. I onda se desi rezistencija bakterija na odlične antibiotike koji su nam postali beskorisni zbog prevelike upotrebe.“
Pitanje je da li će gripa uopšte biti ove godine jer ga prošle nije bilo usled korone, ali o njemu svakako treba da mislimo, posebno hronični bolesnici, upozorava naš sagovornik.
„Pacijenti sa hronično-opstruktivnim bolestima pluća i stariji sa ozbiljnim hroničnim oboljenima, poput dijabetesa, trebalo bi da se vakcinišu protiv sezonskog gripa. Grip može da lako smesti čoveka u bolnicu, a uz vakcinu možemo da sprečimo hospitalizaciju i smrt. Vakcina više smanjuje mortalitet od bilo koje propisane pumpice.“
Doktor Žujović dodaje da sezona gripa zavisi od cirkulacije stanovnika širom sveta, pa ako bude ograničenja, gripa verovatno neće biti, što je dobro, ali uvek treba biti na oprezu jer već smo videli da mnogo toga sa zaraznim bolestima ne može da se predvidi.
Pročitajte još:
I bez svih ovih sezonskih problema, samo zagađenje nam znatno smanjuje životni vek. A u kombinaciji s pušenjem, situacija je vrlo, vrlo loša, kaže dr Žujović.
„Preko 50 odsto našeg radno sposobnog stanovništva puši i uvek smo u top pet zemalja na svetu na toj neslavnoj lestvici.“
Otuda pitanje kako mogu da izgledaju pluća čoveka koji živi u centru Beograda gde je dosta izduvnih gasova od saobraćaja, koji puši, ima alergiju na ambroziju, a usput i zakači prehladu..
„Pa kako mogu da izgledaju – ta pluća su u osnovi crna, sa razvijenim hroničnim bronhitisom, svako jutro taj čovek iskašljava i, ako se na sve to nakači neka prehada, dolazi do opstrukcije, sve teže diše. On sigurno neće doživeti dedine godine“, upozorava dr Dejan Žujović.
Kako onda možemo da pomognemo sebi, da iole sačuvamo pluća, koliko je do nas?
„Do nas nije ono što nadležni treba da urade – sistemsko uništavanje ambrozije koja nam doslovno raste pod prozorom, kao i regulisanje deponija. Ali do nas jeste mnogo jer oni koji imaju opstruktivnu bolest pluća, a i dalje puše mislim da su latentne samoubice. Vrlo je važno i unošenje antioksidanasa. Brokoli je najbolja hrana za pluća jer je izuzetno snažan antioksidans i na nivou je preparata iz apoteke koji služe za izbacivanje sekreta iz pluća. Ipak, nijedna namirnica neće potpuno pomoći ako stalno udišete zagađen vazduh, ali život bez cigareta uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost jeste najbolja zaštita za pluća“, zaključuje doktor Žujović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
