10
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2050. godine polovina sveta biti kratkovida.
Aktuelna pandemija dodatno pogoršava stvar. Od kada je počela, broj kratkovide dece širom sveta se udvostručio, a u Aziji čak i utrostručio. Koliko je problem kratkovidosti zabrinjavajuć govori i činjenica da je Američka akademija za oftalmologiju pre par godina pokrenula inicijativu, sa ciljem da se zaustavi rast broja kratkovide dece kroz edukaciju roditelja i nastavnika koliko je važno da se deca odmore od rada na blizinu i provedu vreme napolju.
Zašto izreka „Izađi napolje i odmori oči“, postaje sve aktuelnija?
Jedna od glavnih preventivnih mera kada je kratkovidost kod dece u pitanju, svakako je vreme provedeno napolju. Pokazano je da 14 sati nedeljno provedenih napolju, smanjuje rizik za pogoršanje kratkovidosti, i njen nastanak za čak 50%. Smatra se da vreme provedeno napolju povoljno utiče na sintezu dopamina, koji kontroliše signalne procese i brzinu rasta oka, a samim tim i nastanak kratkovidosti.
Kratkovidost ili miopija je refrakciona anomalija koja nastaje kao posledica povećane aksijalne dužine oka. Pojednostavljeno, kratkovido oko je veće dužine, što dovodi do toga da se svetlosni zraci sa predmeta koji se posmatra, umesto u žutoj mrlji, tački najjasnijeg vida, seku ispred nje. Zbog toga, kratkovida osoba bliske predmete vidi jasno, dok udaljene vidi mutno.
U detinjstvu, raste celo telo, pa samim tim i oko, što za posledicu ima i veći rizik da se miopija razvije, ili ukoliko se već razvila, da se pogorša. Sprečavanje nastanka kratkovidosti, ali i sprečavanje njenog pogoršanja, ne znači samo sprečavanje nošenja naočara ili kontaktnih sočiva, već znači i sprečavanje nastanka ozbiljnih oftalmoloških oboljenja, koja za posledicu mogu da imaju i trajni gubitak vida.
Zašto je važno da shvatimo da se kratkovidost ne kontroliše „brzom proverom dioptrije“ – termin sa kojim, kao oftalmolog nikako ne mogu da se složim, već zahteva redovne i kompletne oftalmološke preglede?
Da se vratimo ponovo na činjenicu da kratkovide osobe imaju veću aksijalnu dužinu oka. Posledica toga, nije samo vidna oštrina, i da li će takva osoba videti jasno ili mutno. Već je posledica toga i činjenica da su strukture u oku, usled veličine oka, izduženije, a samim tim i fragilnije. Jedna od najfragilnijih struktura svakako je mrežnjača, odnosno retina, deo oka koji se sastoji od fotoreceptorskih ćelija i prenosi svetlosne signale do mozga. Bez zdrave mrežnjače nema ni jasnog vida.
Osobe koje su kratkovide, zbog dužine oka, imaju istanjenu mrežnjaču, posebno na periferiji. To stanje zovemo periferna degeneracija retine, i ono zahteva oprez i redovno praćenje. Što je dioptrija veća, posebno ukoliko je veća od 3 dioptrije, veći je i rizik da će postojati periferna degeneracija mrežnjače.
Prisustvo ovih degenerativnih promena može da dovede do nastanka jednog od najtežih stanja u oftalmologiji, a to je odvajanje, ili ablacija retine.
Pročitajte još:
Ablacija retine započinje padom vida, a pacijenti prijavljuju da vide „zavesu“, koja im leluja ispred oka, a često mogu da se jave i svetlaci. Kada se neki od ovih simptoma pojave, najvažnije je nikako ih ne zanemariti, već se hitno javiti oftalmologu. Ablacija retine je stanje koje se tretira samo hirurški. Radi se o seriji veoma zahtevnih operacija, i velikoj mogućnosti da, i pored operativnog lečenja, dođe do trajnog gubitka vida.
Dakle, kratkovidost nije samo stvar naočara ili kontaktnih sočiva, i povremene „brze provere dioptrije“, već traži ozbiljan pristup, i redovne kompletne oftalmološke preglede.
Kratkovide osobe moraju da imaju redovne kontrole oftalmologa svakih 6 meseci do godinu dana, a ukoliko oftalmolog proceni, i češće. Kompletan oftalmološki pregled mora da obuhvati proveru vidne oštrine, ali i obavezno merenje očnog pritiska, i detaljan pregled očnog dna sa širenjem zenica.
Samo sa ovakvim pregledima možete da budete sigurni da se na pravi način starate o zdravlju vaših, ali i očiju vaše dece.
***
Bonus video: Zdravo misli o kratkovidosti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
