1
Sve veći broj mladih ljudi suočava se s dijagnozom raka debelog creva, bolesti koja je nekada bila rezervisana za stariju populaciju. Dr Sunil Kamat, onkolog sa klinike u Klivlendu, otkriva da su promene u ishrani, sedentarni način života i neotkriveni genetski faktori glavni razlozi za porast ove opake bolesti kod osoba u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama.
Dr Sunil Kamat, ugledni gastrointestinalni onkolog sa čuvene klinike u Klivlendu, s tugom primećuje dramatičan porast broja mladih pacijenata s dijagnozom raka debelog creva u poslednjih deset godina. Dok je ranije ova bolest najčešće pogađala osobe u pedesetim, šezdesetim i starijim godinama, danas sve više obolelih pripada generacijama u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim.
„Do pre deset godina, pacijenti koji su mi dolazili su obično bili stariji, pretežno gojazni ljudi sa dugogodišnjim navikama loše ishrane i sedećim načinom života, kojima su rutinske kolonoskopije pokazivale abnormalnosti,“ objašnjava dr Kamat. „Međutim, sada sve češće susrećem mlade ljude, koji su tek na početku svojih života – studenti, osobe koje planiraju venčanje ili očekuju decu – kojima moram saopštiti dijagnozu koja im menja život iz korena.“
Ono što je još alarmantnije je da mnogi od ovih mladih pacijenata ne spadaju u uobičajenu rizičnu grupu gojaznih i neaktivnih pojedinaca. Mnogima od njih je zdravlje na prvom mestu – vode aktivan stil života, redovno vežbaju i jedu uravnotežene obroke bogate povrćem i vlaknima.
Ova iznenađujuća činjenica navela je lekare da se zapitaju šta to izaziva tako nagli porast slučajeva raka debelog creva među mladima.
Jedan od razloga za ovako dramatičnu promenu, prema dr Kamatu, leži u ishrani. Najnovija istraživanja njegovog tima, objavljena u medicinskom časopisu NPJ Precision Oncology, sugerišu da ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom – poput šunke, viršli, burgera i sličnih proizvoda – igra glavnu ulogu u razvoju raka debelog creva kod mladih. U istraživanju je analizirano 64 pacijenta, od kojih je trećina obolela pre navršene 50. godine, a kod 45% mladih pacijenata bolest je već bila u četvrtom stadijumu, što ukazuje na zakašnjelu dijagnozu.
Dok su neki stručnjaci spekulisali da bi za porast slučajeva mogli biti odgovorni faktori poput mikroplastike, hemikalija ili čak poremećaji mikrobioma – kompleksnog sistema bakterija koje žive u našem probavnom traktu – dr Kamat i njegov tim uspeli su da ove teorije odbace. Njihovi rezultati jasno pokazuju da je ishrana, a ne mikrobiom, glavni krivac.
„Većina ranijih istraživanja bila je fokusirana na mikrobiom kao primarni faktor rizika, ali naši podaci pokazuju da ishrana ima daleko veći uticaj,“ objašnjava on. „Zato sada možemo dalje usmeriti naše istraživanje kako bismo bolje razumeli koji su to metabolički procesi povezani sa povećanim rizikom za mlade.“
Tim dr Kamata otkrio je da pacijenti koji su oboleli od raka debelog creva imaju veće nivoe metabolita koji nastaju pri varenju crvenog i prerađenog mesa. Ovi metaboliti, prema rečima dr Kamata, „hrane“ ćelije raka, omogućavajući im da se brže razvijaju i rastu, dok istovremeno oduzimaju energiju zdravim ćelijama koje su im neophodne za normalno funkcionisanje.
„Interakcija između različitih faktora, poput kada bakterije iz našeg creva koriste naše metabolite i stvaraju svoje, dodatno komplikuje celu sliku,“ ističe dr Kamat. „Trudimo se da shvatimo zašto mladi pacijenti imaju veće nivoe ovih štetnih metabolita u poređenju sa starijim osobama koje imaju istu bolest.“
Pored ishrane, sedentarni način života i gojaznost su dodatni ključni faktori rizika. U svojoj klinici, dr Kamat primećuje da su mnogi njegovi mladi pacijenti ili gojazni ili provode većinu dana sedeći – najčešće zbog kancelarijskih poslova. Ove navike, ističe on, povećavaju nivo insulina i drugih hormona u krvi, koji mogu doprineti rastu ćelija raka, kao i pojavi zapaljenja u organizmu.
„Približno 70% Amerikanaca ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno, a ta pojava se sve ranije javlja,“ objašnjava on. „Vidimo tinejdžere, pa čak i decu od 8, 9, 10 godina koja imaju ozbiljnu prekomernu težinu. Problem s gojaznošću svakako doprinosi ovoj epidemiji raka debelog creva.“
Ipak, postoji i jedna velika nepoznanica. Naime, deo pacijenata, uprkos zdravoj ishrani i aktivnom načinu života, takođe oboleva od raka debelog creva. Dr Kamat veruje da je to verovatno rezultat genetskih mutacija, koje mogu promeniti način na koji određeni proteini funkcionišu u telu, što može dovesti do formiranja kancerogenih ćelija.
„Iako su ove genetske promene češće kod starijih pacijenata, gde zaštitne ćelije slabe, moguće je da i mlađi ljudi dožive ove mutacije, uprkos zdravim navikama,“ kaže dr Kamat.
Dok se istraživanja nastavljaju, dr Kamat ističe da bi promene u načinu ishrane, posebno smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa, mogle biti ključne u prevenciji raka debelog creva kod mladih. Njegova nada je da će dalja istraživanja dovesti do jednostavnijih i pristupačnijih metoda ranog otkrivanja bolesti, poput testiranja metabolita iz krvi, koje bi moglo postati redovni deo preventivnih pregleda.
„Ovo istraživanje nam daje priliku da na konkretan način savetujemo naše pacijente kako da smanje rizik od obolevanja,“ zaključuje dr Kamat.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
