2
Iako genetika igra određenu ulogu, nova studija pokazuje da faktori iz okruženja i životne navike mogu imati znatno veći uticaj na rizik od prerane smrti.
Naučnici sa Oksfordskog instituta za populaciono zdravlje analizirali su podatke gotovo pola miliona ispitanika iz UK Biobank baze, istražujući kako 164 različita faktora okruženja, zajedno sa genetskim predispozicijama, utiču na 22 glavne bolesti povezane sa starenjem i mortalitetom.
Koristeći specifične biomarkere iz krvi, istraživači su pratili tempo biološkog starenja, povezujući određene faktore iz životne sredine sa povećanim rizikom od rane smrtnosti. Ova metoda već se pokazala pouzdanom u nekoliko drugih velikih studija sprovedenih u Kini i Finskoj.
Istraživanje je identifikovalo 25 faktora iz okruženja koji direktno utiču na biološki sat organizma, uključujući učestalost konzumiranja sira, osećaj sitosti i način na koji koža reaguje na sunčevu svetlost. Među njima, četiri su se izdvojila kao najznačajniji faktori koji čak nadmašuju genetski uticaj:
Pušenje – i dalje jedan od vodećih uzroka prerane smrti, povećava rizik od brojnih teških bolesti.
Socioekonomski status – osobe sa nižim prihodima i obrazovanjem često imaju kraći životni vek, uglavnom zbog ograničenog pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i lošijih životnih uslova.
Nedostatak fizičke aktivnosti – dovodi do povećanog rizika od bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, pojedinih vrsta raka i demencije.
Životni uslovi – uključuju faktore poput kvaliteta stanovanja, nivoa stresa i izloženosti različitim štetnim elementima iz okruženja, koji zajedno značajno utiču na zdravlje i dužinu života.
Studija je pokazala da su faktori iz okruženja skoro 10 puta značajniji od genetskih predispozicija. Konkretno, ekološki i životni faktori objašnjavaju oko 17% varijacija u riziku od prerane smrti, dok genetika doprinosi sa manje od 2%.
Naime, u Srbiji finansijski status građana, životni uslovi (neprestani stres) i nikotin su veliki problem.
Pročitajte još
2
2
2
Naučnici su takođe otkrili da izloženost određenim faktorima u detinjstvu može imati dugotrajan efekat na zdravlje, čak i decenijama kasnije. Na primer, telesna težina u desetoj godini života može uticati na brzinu starenja i rizik od smrti čak 30 do 80 godina kasnije. Takođe, ako je majka pušila tokom trudnoće, dete može imati povećan rizik od zdravstvenih komplikacija u kasnijem životu.
„Ovo istraživanje naglašava koliko je važno prepoznati faktore iz okruženja koji mogu ubrzati proces starenja i povećati rizik od hroničnih bolesti. Istovremeno, pruža jasne smernice za preventivne mere koje mogu poboljšati kvalitet i dužinu života,“ istakla je profesorka Kornelija van Dijn, vodeći autor studije.
Dok genetika i dalje igra ključnu ulogu u razvoju neuroloških bolesti i pojedinih vrsta karcinoma, nalazi ove studije potvrđuju da promene u načinu života mogu značajno smanjiti rizik od bolesti srca, pluća i jetre, koje su među vodećim uzrocima smrti širom sveta.