Turska, nes, filter, iz kesice… Svi imamo onu omiljenu bez koje dan jednostavno nije potpun. I dok lagano ispijamo kafu, retko kad pomislimo šta ona radi našem telu i da li je neka zdravija, a druga možda lošija. O tome smo razgovarali sa nutricionistom Brankom Mirković.
Za početak naša sagovornica kaže da je kafa generalno dobra, a to ne znaju mnogi. Ako je prava i kvalitetna, bogata je antioksidansima. Oni u telu love slobodne radikale koji uništavaju naše ćelije i izazivaju brojna oboljenja.
„Kafa jeste zdrava, ali je i diuretik, pa ne treba zaboraviti da uz nju treba piti dosta vode kako bismo nadomestili izgubljenu tečnost“, kaže za portal Nova.rs nutricionistkinja Branka Mirković i dodaje da je, između ostalog, razlog za to što kafa prvo podigne pritisak kad je popijemo, ali ga potom i spusti.
„Filter kafa je najslabija od svih vrsta i pije se kao čaj. I može da se pije u većim količinama. Videli smo kako u Americi ovu kafu piju non-stop, nalivaju se filter kafom. Naravno, sve zavisi od kvaliteta kafe, ali ona je pročišćena. U suštini, para koja ide preko kafe garantuje da taj napitak nema toksina.“
Dakle, filter kafu možemo da pijemo dosta jer je najblaža, ali naravno ni sa njom, kao ni sa bilo čim drugim od hrane i pića – ne treba preterivati.
„Dobra je i turska kafa, ali treba da se slegne. Ne treba da se pije soc jer to utiče na želudac. Takođe, dobro je piti je u jutarnjim satima.“
Branka Mirković otkriva i koja je najbolja mera za jaku crnu domaću.
„Za mlađe ljude okvirna mera je četiri do šest šoljica u toku dana, što je dve do najviše tri šolje od 200 ml. S godinama ovu kafu treba piti manje, a svakako je ne treba piti u večernjim satima jer razbuđuje.“
Espreso se smatra najboljom kafom jer para pod pritiskom prolazi kroz kafu.
„Espreso nema ostataka, nema soca i samo oni najbolji delovi ostaju u kafi. Povodom antioksidanasa iz kafe rađena su opsežna istraživanja koja su pokazala da kafa u zavisnosti od kvaliteta, ima od 60 do 80 odsto antioksidanasa. Spada čak u kategoriju bobičastog voća, kako navode i pojedina švedska istraživanja“, napominje naša sagovornica.
Ne znaju mnogi, ali kafa može i da goji. Sve, naravno, zavisi od unetih kalorija.
„Kafe late ima mnogo sirupa, odnosno šećera različitog porekla. Onda, ako se piju dve kafe dnevno za godinu dana se pojede 18 kg šećera. Dakle, kafe late ne smatra se uopšte zdravom kafom. Veoma je kalorična, više je kao neki zaslađivač, umesto kolača i torte“, napominje nutricionistkinja Branka Mirković.
„Kapućino se pravi sa penom od mleka. Italijani ga piju uglavnom pre podne jer održava sitost. U toku dana može da napravi poremećaj u varenju jer se dugo vari“, kaže Branka Mirković.
Kaže i da se nes smatra dobrom kafom jer se uglavnom pravi od kvalitetnijih sorti.
„Jedina loša kombinacija je kafa s dosta mleka, što piju mnogi. Vari se oko četiri sata, pa nekima bude zamena za obrok, obično kao doručak.“
Dva u jedan, tri u jedan, karamela, čokolada… Toliko je različitih ukusa. Kafa iz kesice uvek dobro dođe kad bismo da popijemo omiljeni napitak na brzaka. Međutim, nije sve tako lagano.
„Te kafe imaju različite arome, ali imaju pojačivače i dodatke ukusa. I te kafe sa hemijskim dodacima smatraju se najmanje zdravim kafama“, kaže za portal Nova.rs nutricionistkinja Branka Mirković.
„Kafe iz automata su različitog kvaliteta i ne smatraju se posebno zdravim kafama jer mogu da stoje dugo bez obzira na pakovanje. Takođe, kuvaju se bez velikog pritiska i pare. Istina je da se tu doda topla voda, ali se ne rastvori sve. Onda te kafe moraju da imaju različite dodatke i zbog toga nisu baš posebno zdrave“, napominje Branka Mirković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare