122
Praznična sezona je pred nama, a svaka proslava donosi pregršt ukusnih zalogaja. Često nijedno slavlje ne prolazi bez mesa ispod sača ili s ražnja, ali mnogima je poznato da obilan obrok može dovesti do probavnih tegoba.
Naravno, to ne znači da treba da se odreknete omiljenog prazničnog obroka, već je važno obratiti pažnju na vrstu mesa i količinu koju unosite. Na šta treba obratiti pažnju, objasnila je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga tokom gostovanja u emisiji „RTS Ordinacija“.
„Svinjetina, koja može sadržati i više od 30% masti, najteže se vari. Praseće meso je nešto manje masno, dok goveđe meso ima oko 20% masti. Sledi meso poput pilećeg bataka i karabataka, ćuretine, jagnjetine i jarovine, koje sadrži oko 10% masti“, kaže Srejić Ferluga.
„Zbog pripreme na suvoj toploti, meso upija dosta masnoće i tako pripremljeno vari se oko pet sati, odnosno toliko ostaje u želucu. Da smo ga kuvali, proces varenja trajao bi tri sata“, objasnila je ona.
Pročitajte još
Što se tiče načina pripreme, nutricionistkinja ističe da je najproblematičniji direktni izvor vatre – loženje drveta ili uglja.
„Mast kaplje na vrele površine, gde na vrlo visokim temperaturama dolazi do transformacije masti, koja se zatim vraća na pečenje.“
„Električni roštilji i rerne su mnogo bolji izbor jer omogućavaju oticanje masnoće, bez njenog povratka u vidu pare“, savetuje Jovana Srejić Ferluga.
„To zavisi od toga šta je neko jeo za doručak, ali ako govorimo o zdravim osobama koje nisu previše fizički aktivne, dnevna potreba za proteinima iznosi 0,8 g po kilogramu telesne mase. Za osobu od 80 kg to je oko 65 g proteina, što u pečenju odgovara porciji od 250-300 g“, objasnila je ona.
Meso se ne bi trebalo kombinovati s koncentrisanim ugljenim hidratima – poput krompira, pirinča ili testenine. Takođe, ne treba kombinovati različite vrste proteina, na primer, meso s jajima ili sirom.
Nutricionistkinja preporučuje da se može kombinovati dva različita komada pečenja, kao i dodavanje rena uz pečenje jer ubrzava varenje.
Što se tiče pića, nutricionistkinja savetuje umerene količine alkohola. „Jedno piće, bilo dve čaše vina ili do pola litra piva, može pozitivno uticati na varenje jer podstiče lučenje digestivnih sokova“, kaže ona.
„Alkohol je bolje konzumirati posle obroka jer tada podstiče lučenje sokova koji su nam potrebni za varenje“, dodala je Srejić Ferluga.
Takođe je razjasnila zabludu da masno meso ima visok nivo holesterola. „Masno meso ima više triglicerida i manje holesterola, dok nemasno meso, poput piletine, ima manje triglicerida, ali više holesterola.“
Biohemijski, nema velike razlike između toplog i hladnog pečenja. „Važno je da pečenje ne bude pretoplo već na temperaturi tela“, naglasila je nutricionistkinja, dodajući da kraće trajanje pečenja povećava bezbednost hrane.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
