Nuspojave kod vakcina – posle prve i posle druge doze

Zdravlje 11. maj. 202119:42 > 07:21
Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Nuspojave nakon primanja vakcine protiv korone uglavnom su normalna pojava, karakteristična i za bilo koju drugu vakcinu. Ipak, primetno je da se te neželjene propratne reakcije razlikuju međusobno, odnosno da se nešto više javljaju posle prve doze AstraZeneke i ruske vakcine, koje su vektorske, a posle druge doze Fajzera, koja radi po principu RNK, dok su reakcije na kinesku vakcinu, koja je tradicionalna, najumerenije.

Ako se desi da ste posle vakcine pospani, malaksali, da imate glavobolju, bol i crvenilo na ruci na mestu uboda, to je znak da vakcina deluje, da je pokrenula odbrambeni mehanizam u telu, što je dobar znak. Pritom, treba znati da nas imunosistem brani i ako nema tih reakcija jer T-ćelije pamte kontakt s virusom i spremne su kad dođemo ponovo u dodir s njim.

Do sada je u Srbiji evidentirano oko 900 prijavljenih slučajeva neželjenih reakcija na vakcine protiv korone, s tim što nije bilo nijednog ozbiljnog. Na 3.715.103 date doze, to je jedna reakcija na 4.174 vakcine, odnosno 0,00023%”, kazao je nedavno Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Pročitajte još:

Naglasio je i da svi ovi slučajevi spadaju u kategoriju blažih bilo lokalnih ili sistemskih neželjenih reakcija – bol na mestu primene, otok, malaksalost, povišena temperatura.

Takođe, podaci naučnih istraživanja kažu i da se donekle vide razlike nakon prve, odnosno druge doze različitih vakcina.

Fajzer – jače nuspojave posle druge doze

Kod primene Fajzer/Biontek vakcine u kliničkim ispitivanjima 3,7 odsto učesnika starosti od 18 do 55 godina imalo je povišenu telesnu temperaturu nakon prve doze, a 15,8 odsto nakon druge. Polovina je imala glavobolju nakon druge doze, ali su uglavnom bile blage. Svi ti efekti su prolazni i traju dan ili dva.

Naime, prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti, u slučaju Fajzerove vakcine reakcije poput temperature, groznice, umora i glavobolje bile su češće nakon druge doze. Uz to, studija objavljena u časopisu Lancet Infectious Diseases pokazala je da je oko 7,8 procenata ljudi prijavilo da pati od glavobolje nakon prve doze Fajzera, a 13,2 procenta nakon druge doze.

AstraZeneka – jače nuspojave posle prve doze

S druge strane, u poređenju s prvom dozom, reakcije zabeležene nakon druge doze AstraZeneke bile su blaže i prijavljene ređe, ističu iz Britanske regulatorne agencije za lekove i medicinska sredstva (MHRA).

A zašto su reakcije na AstraZeneku burnije u odnosu na, recimo, reakcije posle kineske vakcine koje, sudeći po svedočanstvima, kod većine prođu skoro neprimetno, ali jesu nešto jače nakon druge doze?

Odgovor se krije u samom principu po kojem AstraZeneka vakcina radi – ona koristi adenovirus šimpanze kao vektor pomoću kojeg prenosi važne informacije našem organizmu, koje nam dalje koriste za izgradnju odbrane protiv kovida 19.

„Adenovirus je nosač informacije za sintezu S proteina SARS-Cov-2 virusa, na koji mi treba da pravimo odgovor. Prosto, tu informaciju praktično unosimo kroz virus koji ne može da izazove bolest, ali svejedno je to nešto što izaziva odgovor urođenu imunost, odnosno na šta mi reagujemo“, objasnila je imunolog Emina Milošević za Nova.rs.

Ona je podsetila i da ruska vakcina Sputnjik V radi po istom principu.

„Telo proizvodi odgovor kao da jeste neki virus ušao u telo. Taj virus nosi informaciju za S protein nema sposobnost replikacije, ali ga telo prepoznajte kao bilo koji drugi virus. To onda rezultira odbrambenom reakcijom. Zato često ljudi imaju temperaturu nakon te vakcine. Ne postoji nikakav drugi potencijalni razlog – sve te vektorske vakcine imaju takav mehanizam“, govori ona.

O reakciji nakon prve, odnosno druge doze vakcine protiv korone, govorio je i profesor biologije Majkl Vorobej sa Univerziteta u Arizoni.
Prva doza vakcine je poput onog prvog pogleda na stranca – imunološki sistem tela primećuje i preduzima neke mere predostrožnosti, ali drugi put je još spremniji da prepozna i odgovori na vakcinu, izjavio je profesor Vorobej.

Tako rade sve vakcine koje se daju u dve doze.

Telo počinje da proizvodi antitela, ali takođe počinje da generiše imune ćelije zvane B ćelije kako bi stvorilo ciljana antitela. Za to je potrebno vreme.

„Kada drugi put kad date čoveku injekciju, te ćelije sede okolo kao vojska klonova i mogu odmah da počnu da proizvode veoma snažan imunološki odgovor“, objasnio je biolog.

S druge strane, Tomas Gejsbert, profesor i stručnjak za virusne pretnje na Univerzitetu Teksasu, primećuje da neke vakcine stvaraju snažne reakcije i samo jednom dozom.

„Vaš imunološki sistem je već aktiviran od prve doze. Dakle, sa drugom dozom teži se da imunološki sistem izgradi duži i trajniji odgovor“, objasnio je.

I nakon više meseci masovne vakcinacije, nazire se šablon u reakcijama na pojedine vakcine. Ipak, ne smemo da zaboravimo da svaki organizam reaguje za sebe, da se ništa ne može ukalupiti, kao i da neželjene reakcije, posebno one koje ne prolaze posle par dana, treba prijaviti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar