0
Od prvog opisa multiple skleroze (MS) 1868. godine uzroci ove onesposobljavajuće bolesti uglavnom su ostali nejasni. Geni su identifikovani kao važni, zbog čega je prisustvo MS kod drugih članova porodice povezano sa većim rizikom od razvoja same bolesti. Ipak, nedavno sprovedeno istraživanje otkrilo je da je nekoliko vrsta infekcija tokom tinejdžerskog perioda povezano sa MS nakon 20. godine.
Studija nije istražila da li je veća verovatnoća da će ljudi koji su imali gore infekcije imati i genetski rizik za MS, prenosi N1.
Ovo bi moglo objasniti zašto ljudi sa multiplom sklerozom takođe imaju više infekcija kojima je potrebno bolničko lečenje.
Da je ovo objašnjenje, infekcija ne bi bila faktor rizika koji pokreće MS, ona bi ionako samo identifikovala one za koje postoji veća verovatnoća da će imati MS.
Nova studija, objavljena u „JAMA Network Open“, ispituje ovo i pokazuje da je žlezdana groznica, jedna od infekcija koja je najviše povezana sa rizikom od MS, tokom tinejdžerskog perioda zaista faktor rizika za kasniju MS, piše The Conversation.
Neki naučnici ukazuju na to da bi infekcije poput žlezdane groznice, koja se naziva i infektivna mononukleoza, mogle da budu gore kod ljudi koji će nastaviti da razvijaju MS jer je njihov imunološki sistem već drugačiji.
Ali drugo objašnjenje, ono koje je ova studija istražila, jeste da infekcija izaziva MS. Takođe se tvrdi da se porodice sa više infekcija na drugi način razlikuju od porodica koje imaju manje infekcija. Možda su razlike između ovih porodica, a ne same infekcije, ono što pomaže da se objasni rizik od MS.
Da bi se potvrdilo da su infekcije pravi faktor rizika za MS, pokrećući proces MS bolesti, najnovija studija uporedila je braću i sestre iz iste porodice. Braća i sestre dele veliki deo svog genetskog sastava i imaju slične porodične živote.
Ako jedan rođeni brat razvije žlezdnu groznicu, odnosno infektivnu mononukleozu i nastavi da razvija MS, dok drugi ne razvije žlezdnu groznicu i ne razvije MS, to bi značilo da je žlezdana groznica, a ne bilo koja genetska predispozicija dovela do MS. Sa druge strane, ako je samo jedan razvio žlezdnu groznicu, ali su oboje kasnije razvili MS, to bi ukazivalo na to da je kriva genetska predispozicija.
Posmatrana je žlezdna groznica u različitim životnim periodima jer tinejdžerski period može da bude vreme kada će izloženost najverovatnije povećati rizik od MS. Studija je obuhvatila 2,5 miliona ljudi koji žive u Švedskoj. Nešto manje od 6.000 imalo je dijagnozu MS nakon 20. godine.
Pročitajte još:
Otkriveno je da je žlezdana groznica između 11 i 19 godina povezana sa značajno povećanim rizikom od MS nakon 20. godina, u analizi koja je poredila braću i sestre u svakoj porodici posebno, a zatim su rezultati kombinovani.
Rezultati potvrđuju da su žlezdana groznica, i gotovo sigurno druge infekcije, važni faktori rizika za MS i sposobne su da izazovu bolest.
Nova studija je takođe omogućila detaljnije sagledavanje kada je veća verovatnoća da će infekcija izazvati MS. Žlezdana groznica u ranom detinjstvu bila je manji rizik za MS nego kada se javila nakon 11. godine.
Najveći rizik od MS viđen je kod infekcija u dobi od 11 do 15 godina, otprilike u doba puberteta, pri čemu je rizik opadao sa starenjem i skoro potpuno nestajao do 25. godine.
Promene u mozgu i imunološkom sistemu sa starenjem mogu da pomognu u objašnjenju ovoga.
Iako žlezdana groznica može da izazove MS, najčešće u periodu puberteta, može da prođe mnogo godina pre nego što se MS dijagnostikuje. Mnogi koji su imali infekciju u uzrastu od 11 do 15 godina nisu imali dijagnozu MS, dobili su je tek nakon 30.
To je zato što se oštećenje mozga prouzrokovano MS razvija polako sve dok se neko ne razboli dovoljno da dobije dijagnozu MS.
Žlezdana groznica tokom tinejdžerskih godina može da izazove MS jer može da prodre u mozak. Oštećenje koje nanosi nervnim ćelijama može da izazove imunološki sistem da počne da napada mijelinski omotač.
Kada se imunološki sistem aktivira na ovaj način, proces se naziva autoimunost. Jednom započeto, može da ošteti nerve u mozgu koji s godinama mogu progresivno da se pogoršaju. Na sreću, savremeni tretmani postaju sve efikasniji u usporavanju ovog procesa.
Ova studija pruža jače dokaze da žlezdana groznica, i verovatno druge ozbiljne infekcije tokom perioda puberteta, može da izazove MS, iako se često MS ne može dijagnostikovati najmanje deset godina nakon infekcije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
