Grupa istraživača sa Univerziteta na Floridi uspela je da izoluje živi uzorak koronavirusa iz aerosoli koje su na udaljenosti od dva do nešto manje od pet metara prikupili od pacijenata hospitalizovanih zbog kovida 19. A to donosi nove informacije o tome širi li se korona vazduhom.
„Ovo su ljudi tražili. To je nedvosmislen dokaz da se zarazan virus nalazi u aerosolima“, rekla je Linzi Mar, stručnjak za viruse koji se šire vazduhom, a koja nije učestvovala u istraživanju, prenosi Njujork Tajms.
Otkrića naučnika su prošle nedelje objavljena na internetu, ali još uvek nisu prošla recenzije. To, međutim, ne znači da nisu bila povod za debatu u naučnoj zajednici.
„Ako ovo nije čvrst i nepobitan dokaz, onda ne znam šta je“, napisala je Mar prošle nedelje na Tviteru.
Neki stručnjaci, međutim, kažu da još uvek nije jasno da li je ta količina virusa koja je pronađena u aerosoli dovoljna da se osoba zarazi.
Istraživanje je bilo jako teško sprovesti budući da su razmere aerosoli pet mikrometara, a isparavanje ih dodatno smanjuje. Pokušaji da se zgrabe te minijaturne kapljice najčešće oštete virus koji sadrže.
„Jako je teško uzeti uzorak biološke materije iz vazduha, a da je upotrebljiv“, rekla je inženjer Šeli Miler.
Ona inače proučava kvalitet vazduha i bolesti koje se njime prenose.
„Moramo na pametan način da prikupljamo uzorke kako bi bili slični onima koje ljudi udišu.“
Prethodni pokušaji da se istraži širenje virusa putem aerosoli padali su upravo na tehnikama prikupljanja uzoraka. Neka istraživanja su otpisana jer su metode bile suviše eksperimentalne i nerealne, dok su drugi prilikom prikupljanja uzoraka prerezali virus. Jedna grupa je uspela da izoluje virus, međutim nije uspela da pokaže da je taj virus koji je izolovala – zarazan.
Istraživači sa Univerziteta na Floridi uzorke su očuvali tako što su ih prvo uvećali vodenom parom, pa ih prebacivali u tečnosti pune soli, šećera i proteina, što je očuvalo patogen. Ovu metodu prikupljanja uzoraka pohvalila je urednica časopisa „Tehnike atmosferskih merenja“ Robin Skofild, inače atmosferski hemičar na Univerzitetu Melburn.
Istraživači su istu metodu primenili kada su uzimali uzorke vazduha iz bolničkih soba, međutim tada nisu mogli da izoluju koronavirus zbog prisutnosti drugih respiratornih virusa koji su se brže razvijali.
Uzorci za potrebe ovog istraživanja prikupljeni su u sobi za lečenje kovida 19 u bolnici Health Shands u sklopu Univerziteta Florida. Nijedan pacijent u sobi nije bio podvrgnut medicinskim zahvatima za koje se zna da proizvode aerosoli.
View this post on Instagram
Istraživači su uzorke skupljali na mestu koje je od pacijenata bilo udaljeno dva metra i na onom koje je od njih bilo udaljeno skoro pet metara, znatno više od preporučene distance koju bi trebalo držati kako bi se smanjila šansa zaraze koronavirusom. Bili su uspešni na obe razdaljine, a genetska analiza virusa pokazala je da je identičan onom koji je pronađen kod pacijenta koji je nedavno primljen na lečenje.
Vazduh u sobi menjao se šest puta na sat, a soba je opremljena efikasnim filterima i drugim bezbednosnim merama. Trebalo je da one deaktiviraju virus pre puštanja vazduha u prostoriju. Vodeći virolog istraživačkog tima Džon Ledniki rekao je da su verovatno zato uspeli da pronađu svega 74 virusne čestice u litru vazduha. Zatvoreni prostori s lošijom ventilacijom poput škola mogu da sadrže više virusnih čestica.
Drugi naučnici kažu da se iz tih otkrića teško može zaključiti u kakvoj se opasnosti od zaraze nalazi pojedinac.
„Nisam sigurna da je taj broj čestica virusa dovoljan da se neko zarazi“, rekla je Anđela Rasmusen, virolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
Skofild kaže da držanje distance od dva metra u zatvorenom prostoru više nije bitno i dodala da male čestice aerosoli mogu da pređu s jedne strane neke sobe na drugu za otprilike pet minuta, čak i kada vazduh u sobi ne cirkuliše.
„Minimalna distanca je zbunjujuća jer ljudi misle da su zaštićeni u zatvorenom prostoru, a u stvari nisu“, rekla je.
Mar kaže da je ta uput dat u trenutku kada se mislilo da se virus može preneti samo putem velikih kapljica.
„Što veću distancu možete da držite, to bolje“, dodala je.
Sima Lakdavala, stručnjak za viruse disajnih puteva na Univerziteta u Pitsburgu, kaže da bi ovo otkriće ljude moglo da natera da poprave ventilaciju u zatvorenom prostoru.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare