Borba sa virusima i prehladama.
Pileća supa. Pola grejpfruta. Vruć čaj. Kad ste bolesni, svako, od bake do komšije, ima koristan predlog za namirnice koje pomažu da brže ozdravite.
Šta bi trebalo da uradite s ovom mudrošću – pomažu li nam zaista neke namirnice da se osećamo bolje ili čak da nam bude bolje? I ako je tako, zašto bolest često uguši naš apetit kada možda mislimo da je ishrana najpotrebnija?
#related-news_1
„Kada neko ko se oseća loše, izgubi apetit, to je obično znak da njegov imunološki sistem radi preterano“, objašnjava Kolin Tjuksberi, dijetetičarka i profesorka nauke o ishrani na Univerzitetu u Pensilvaniji.
„To je izazov“, dodaje ona, jer našem organizmu su potrebni tečnost, proteini, ugljeni hidrati, vitamini i minerali. „Ako ne osećate glad ili žeđ, samo se užasno osećate i pokušavate da se odmorite, stvarno je teško zadovoljiti te potrebe“.
Ali, važno je pokušati.
„Uravnotežena ishrana može da ubrza vaš oporavak, poveća nivo energije i pomogne u izgradnji vašeg imunološkog sistema“, kaže Šea Mils, registrovana dijetetičarka nutricionistkinja na klinici Mayo u Finiksu.
„Generalno, važno je konzumirati zdravu, uravnoteženu hranu kada ste bolesni“, ističe.
Našem imunitetu je potrebno mnogo energije za borbu protiv infekcije, zbog čega je dobro konzumirati zdravu hranu dok smo bolesni. Ali, imunobiolog sa Univerziteta Jejl, Ruslan Medžhitov, kaže da su naša tela na kraju optimizovana ne za to da se osećamo bolje, već za preživljavanje – i možda neće uvek doživljavati infekciju kao svoju najveću pretnju.
„To je ono što je kontraintuitivno“, dodaje.
Naša tela nesvesno izračunavaju kompromise koji mogu uključivati neke evolucijske neusklađenosti s modernim životom, poput troškova i rizika koji su nekad bili povezani s nabavkom hrane. Pre nego što je dostava pice bila opcija, dobijanje hrane dok ste bolesni značilo je izlaganje oslabljenog tela susretu s ‘predatorima’.
A pronaći hranu takođe je značilo uložiti više energije. Iako se život promenio, neki teoretizuju da ti evolucijski ostaci još uvek mogu da igraju ulogu u suzbijanju našeg apetita tokom bolesti.
Telo takođe pravi fiziološke kompromise kako bi dobilo energiju tokom bolesti, napominje Medžhitov, a naučnici još istražuju kako oni deluju. Normalno, telo primarno dobija gorivo glukozom iz hrane. Tokom posta, uključujući i tokom bolesti, koristi se u masnim kiselinama kao pohranjenom izvoru visoke energije. Ova promena izvora energije može da pruži zaštitu organima od upala uzrokovanih nekim patogenima – ali za druge može biti suprotno.
Na primer, Medžitov i njegove kolege su otkrili u studiji iz 2016. da su miševi zaraženi virusom imali veliku korist od jedenja, dok su se miševi zaraženi bakterijom Listerijom osećali gore.
To ne znači da bi trebalo da izgladnjujete bakteriju i hranite virus. Ali, istraživanje otkriva složen odnos između ishrane i bolesti.
Vaše telo žudi za određenom kombinacijom hranljivih materija, nivoa proteina, ugljenih hidrata, vitamina – iako Medžitov kaže da se ti afiniteti menjaju sa zdravstvenim statusom.
„Način na koji se menja tokom bolesti zavisi od vrste bolesti, a to je deo koji ne poznajemo dobro“, kaže.
Mils sugeriše da bi češće konzumiranje užina moglo biti ukusnije od većeg obroka na koje smo navikli kada smo zdravi. Dodavanjem proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća možete održati ravnotežu vitamina, minerala i makronutrijenata.
Iz te formule nastala je legenda o pilećoj supici.
„Pileće supe imaju sve te kompomente, zajedno sa vitaminima, mineralima i elektrolitima“, kaže Tjuksberi.
Vruća supica takođe može da pomogne u razgradnji sluzi kod infekcija gornjih disajnih puteva.
Mils kaže da bi neki vitamini i minerali takođe mogli da budu od značaja.
„Vitamin C, dobijen iz voća i povrća, snažan je antioksidans koji podržava imunološke ćelije dok sprečavaju i bore se protiv infekcija“, kaže ona, dodajući da vitamin D može da poboljša imunološki odgovor i smanji trajanje bolesti.
Masna riba, pečurke i crveno meso su među retkim namirnicama koje su prirodno pune vitamina D, ali neki mlečni proizvodi i žitarice su obogaćene dodatnim količinama.
Mils takođe napominje da je važno da se fokusiramo na tečnost. Hidratacija je ključni deo borbe protiv gotovo svake bolesti, a može biti posebno izazovno kada telo gubi tečnost zbog povraćanja, dijareje ili znojenja zbog temperature.
„Pijte napitke bez kofeina poput biljnog čaja, 100% voćnih sokova i napitaka sa malo šećera koja sadrže elektrolite, kao što je voda od kokosa kako biste pospešili hidrataciju“, kaže ona.
Konzumiranje proteinskog šejka ili smutija takođe može da vam obezbedi hranljive materije kada nemate apetit, piše National Geographic.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar