0
Da je vaša majka zaista videla dete koje ima male boginje, bežala bi glavom bez obzira sa vama u naručju, umesto da u stilu dr Mengelea ispija kaficu sa komšinicom dok čeka da joj se dete zarazi.
Učitelji i psiholozi u školama danas stidljivo i sa strahom pitaju za vakcinalni status deteta koje se upisuje u prvi razred, u nadi da neće naleteti na razgoropađenu “Slavicu” koja sama odlučuje o svom detetu, na osnovu podataka sa interneta, upozorava doktor i pisac iz Niša dr Dejan Hristov, nakon nedavno objavljenih podataka koji pokazuju da je manje od 15 odsto novopazarske dece mlađe od dve godine primilo MMR vakcinu.
Podaci govore da je stopa vakcinisane dece u 2021. godini dosta niža od one neophodne da se stvori takozvani imuni bedem, a 2022. godina preti da bude još gora, upozorava on u autorskom tekstu objavljenom na portalu „Slobodna reč„, u kojem „raskrinkava“ najčešće zablude o boginjama u Srbiji.
Dok epidemiolozi čekaju da se postojeća struktura Metuzalema i ćutologa u njihovim redovima nekim čudom zameni odgovornim, mladim ljudima sa osećajem morala i iskrene brige za javno zdravlje koji u ovakvim ključnim trenucima umeju da koriste medije i sva dostupna im sredstva da dignu javnost na noge, nama lekarima ostaje da svi pomalo budemo epidemiolozi i upozoravamo građanstvo na moguće posledice, ističe dr Hristov.
“Morbili nisu strašne, pa ne bi se zvale tako bezazleno – male boginje”
Ako stavim prefiks “malo” ispred zapaljenja pluća, to neće značiti da je manje opasno. Da li postoji i “malo” zapaljenje mozga, “mala” upala pluća i “mala” smrt kod zahvaćene populacije kao komplikacija boginja, samo zato što nose taj lepršavi prefiks “male”?
Morbilli virus je jedan od najkontagioznijih patogena na planeti, tj. infekcija se najlakše prenosi. Ako budu u istoj sobi sa zaraženim pacijentom, 9 od 10 pacijenata koji nemaju imunitet na male boginje će se razboleti. Iz ličnog iskustva od pre nekoliko godina kada smo imali dosta obolelih odraslih pacijenata mogu vam reći da klinička slika malih boginja nije uopšte bezazlena.
Oboleli zaista loše izgledaju, da se narodski izrazim, njihovo opšte stanje je teško. Pored komplikacija koje se javljaju, imali smo i slučajeve i u našoj zemlji koji su se smrtno završili.
“Majka mi je rekla, ja sam preležao male boginje kao mali, ništa strašno. Čak su nas vodili kod druge dece koje imaju boginje da se zarazimo, da izgradimo imunitet”
Da se razumemo, to što ste “preležali” kao dete svakako nisu morbili.
Da je vaša majka zaista videla dete koje ima male boginje, bežala bi glavom bez obzira sa vama u naručju, umesto da u stilu dr Mengelea ispija kaficu sa komšikom dok čeka da joj se dete zarazi.
Drugo, u SFRJ smo imali dobru pokrivenost vakcinacijom pa su se slučajevi javljali sporadično, vrlo retko. Verovatno da je to bila varičela ili neki drugi osip…
Pročitajte još:
Šalu na stranu, klinička slika malih boginja je, ponavljam, teška, sa visokom temperaturom koja može da ide i preko 40 stepeni Celzijusa, konjuktivitisom, izraženom malaksalošću, kašljem (izgled lica je toliko karakterističan da čak ima i posebno ime – facies morbillosa, tj. plačna maska).
Tako da – ne, najverovatnije da niste preležali morbile, već dijagnoza ranije nije bila tačna.
Verovatno je došlo do zamene malih boginja sa rubelom (crvenkom), rozeolom (tzv. trodnevna groznica) ili reakcijom na lekove. Takva stanja obično dobijaju pogrešnu dijagnozu malih boginja.
“Koliko to vrsta boginja postoje?”
Variolu veru (velike boginje, eng. Smallpox) kao najozbiljniju i najtežu vrstu boginja smo iskorenili, upravo zahvaljujući vakcinaciji. Sada bismo imali još jednu vrstu manje da nije bilo antivakcinalnog lobija, jer je plan Svetske Zdravstvene Organizacije bio da se i male boginje do 2010. godine u Evropi iskorene primenom vakcine.
Ipak, sada se taj datum stalno pomera pa, kao što smo svedoci, i dalje postoje tri vrste boginja – male boginje (Morbilli, eng. measles, rubeola), crvenka (Rubella) i ovčije boginje (Varicella, eng. Chickenpox).
“Rubela i rubeola su iste stvari”
Da i to raščistimo. “Rubela” se često meša sa “Rubeolom”. Rubeola je alternativni naziv za male boginje (odnosno Morbilli, eng. measles) u zemljama gde se govori engleski. Zabunu su napravili mlađi lekari koji čitaju strane knjige.
U nekim evropskim zemljama, poput Španije i Srbije, rubela i rubeola su vremenom postali sinonimi, pa rubeola nije drugi naziv za male boginje, već za “crvenku”, tj. rubelu (neki ih zovu i Nemačke boginje). S obzirom da crvenku izaziva RUBELLA virus, moje skromno mišljenje je da je bolje da je zovemo Rubela, da se ne bi zbunjivali kada negde pročitamo da je rubeola, zapravo, isto što i male boginje.
“Znači, sad moram da vakcinišem i dete, a šta ćemo sa MMR-om i autizmom?!”
Uh. Ovako. Zemlja nije ravna. Urin se ne pije kao lek. I ne, MMR vakcina ne izaziva autizam. Dokazano u velikim studijama na stotinama hiljada dece. Sledeće pitanje.
“Vakcinisan sam kao mali, ali nisam siguran da sam primio i drugu dozu, tj. revakcinu”
Vremenom se ispostavilo da jedna doza vakcine (najčešće se daje nakon navršene 1. godine života) nije dovoljna, tj. ne ostavlja efikasni i trajni imunitet, već da titar antitela nakon desetak godina počinje da pada. Sada je stav i praksa da se obavezno daje i druga, tzv. buster doza vakcine u 6. godini života i tada govorimo o višedecenijskoj zaštiti.
Vakcinacija protiv morbila je u Srbiji obavezna od 1971, ali tek od 1996. je uvedena revakcinacija. Ipak, pošto se tada davala kod starije dece, u petom tj. šestom razredu osnovne škole, generacija 83. i stariji su primili revakcinu. Sa kojom uspešnošću je izvršena revakcinacija tada i u kom procentu, to ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću. Neki epidemiolozi podsećaju da devedesetih godina prošlog veka nismo imali dovoljno vakcina zbog sankcija.
Od 1999. godine je uvedena praksa davanja revakcine pred polazak u školu. Pošto nemamo precizne podatke o vakcinalnom statusu svih odraslih, treba smatrati da su generacije 1971. i stariji primili samo jednu dozu vakcine, te da su u većem riziku da se razbole od malih boginja, a generacije nakon 1983. su u većini slučajeva primili i revakcinu, ali ne može se tvrditi sa sigurnošću da svi imaju razvijen doživotni imunitet na ovu bolest.
“Hoću da privatno uradim antitela na morbile, da proverim da li sam bolestan”
Prvo, interpretacija nalaza je komplikovana i treba je ostaviti lekarima koji se ovom bolešću bave. Napr. IgM antitela služe kao marker primarne infekcije. Međutim, potrebno im je nekoliko dana da se razviju, pa nalaz IgM antitela na virus morbila u do 30 odsto slučajeva može da bude negativan i 3 dana nakon pojave ospe, što ne isključuje dijagnozu kada je proglašena epidemija i ustanovljen put prenosa kod pacijenta. Takođe, pozitivan nalaz antitela, sam po sebi, nije dovoljan da se postavi dijagnoza, već je potrebno razmatrati ga u kontekstu odgovarajuće kliničke slike. Treba imati na umu da IgG antitela, iako predstavljaju tzv. kasni odgovor, ukoliko su 4x i više uvećana, govore u prilog tome da pacijent ima morbile.
Dakle, sve su ovo razlozi da se prvo javite lekaru, a on će na osnovu odgovarajuće kliničke slike i nalaza da postavi dijagnozu, i svakako nadležnoj epidemiološkoj službi prijavi sumnju na morbile. Oni će vas onda kontaktirati i uzeti uzorak krvi za imunološku potvrdu.
“Nemam ospu, znači da nisam zarazan”
Netačno. Ne znači da je sada svaki osip od morbila, ali nije ni svako bez ospe bezbedan. Kaže se da je pacijent zarazan 4 dana pre i 4 dana posle pojave ospe. Problem je što pre pojave ospe klinička slika može da liči na prehladu, grip ili bilo koje drugo stanje gde se javlja povišena temperatura, curenje iz nosa, kiijanje, kašalj…
Nešto što može da pomogne je nalaz tzv. Koplikovih mrlja u usnoj duplji, na sluzokoži obraza, koje liče na “griz rasut po zacrveneloj sluzokoži” (da ne bi zamišljali, imate slike na internetu). Koplikove mrlje se javljaju 1-2 dana pre ospe.
Nešto o čemu malo u javnosti govorimo su i druge dve bolesti, pored Morbila, koje “pokriva” vakcina MMR – Rubela (crvenka) i zauške (Mumps). Iako je klinička slika rubele najčešće bezazlena i najčešće prolazi bez komplikacija, potencijalna je opasnost za trudnice koje nisu vakcinisane ili nemaju odgovarajuću imunološku zaštitu.
Virus Rubella izaziva mutacije na plodu, naročito u prvom trimestru, pa dolazi do spontanih pobačaja, ili se često deca rađaju sa urođenim deformacijama. Zauške kao komplikaciju ostavljaju sterilitet kod muške dece, bez ikakvih simptoma na urogenitalnom traktu, ali i kod žena, doduše, u mnogo manjem procentu.
Upotrebom MMR vakcine, dakle, sprečićemo i ove bolesti i njihove posledice, a ako bude pameti, uskoro ćemo ih i iskoreniti, zajedno sa morbilima.
Za kraj, podsetiću vas samo da se isključivo zbog ljudske gluposti srećemo ponovo sa skoro iskorenjenim bolestima kao što je dečija paraliza, jer se zbog globalne histerije oko vakcina pojedinačni slučajevi te bolesti sve više javljaju. I zato, iako sam svestan da je to samo povik u prazno, zamolite lepo svoje bližnje da budu civilizovani ljudi i vakcinišu svoju decu, kako bi zaštitili i našu.
Kao u lošem apokaliptičnom filmu, niko se na ovo i ne osvrće. U pojedinim delovima Amerike procenat vakcinisane dece manji je nego u nekim zemljama Afrike. To je realnost sa kojom se suočavamo – da čak ni siromašni i nerazvijeni narodi više ne veruju da je tetanus “samo mali ubod” i da je najpametnije da pozovete baku iz susednog sela da se izmokri na ranu, da su za groznicu dovoljno staviti pijavice da isišu bolesnu krv, ili da će veliki kašalj da prođe sam od sebe, uz par bajalica, malo bioenergije i kašiku sirupa od belog sleza.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
