20
Telesna masa, ili kako se često (ali netačno) kaže, težina, izuzetno je važan deo opšteg zdravlja svake osobe, jer može ukazivati na problem ili biti njegov uzrok. Neobjašnjiv gubitak kilograma smatra se ozbiljnim upozorenjem.
Normalno je da telesna masa varira tokom dana, nedelje ili meseca, u zavisnosti od zadržavanja vode, hormonskih promena i drugih faktora. Međutim, te promene obično ne prelaze 1,3 kilograma na gore ili na dole. Značajan gubitak kilograma bez promene ishrane, napora da smršamo ili povećane fizičke aktivnosti nije uobičajen, kaže Kristin Goukasijan, nutricionistkinja sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA). Ona ističe da neplanirani gubitak težine postaje problem kada osoba izgubi 4,5 do 5 kilograma, odnosno najmanje 5% telesne mase, u periodu od šest do 12 meseci. Starije osobe su u većem riziku; neke studije pokazuju da neobjašnjiv gubitak težine doživi 20% starijih osoba, dok je taj procenat još veći kod štićenika domova za stare.
Gubitak kilograma ne može se uvek objasniti, ali se u oko 75% slučajeva pokaže da je uzrok neka bolest, najčešće rak. Više od 35% osoba koje posete lekara zbog nenamernog gubitka težine ima nedijagnostikovan karcinom, pokazuju podaci iz SAD-a.
Pročitajte još
Kod osoba koje nenamerno gube kilograme, verovatnoća da imaju rak je čak 12 puta veća nego kod onih koje ne gube na težini. Pad telesne mase često je prvi simptom raka – u oko 40% slučajeva otkrivanje ove bolesti počinje ovim znakom. Obično se smatra da je gubitak težine povezan sa uznapredovalim stadijumom raka, ali kod nekih tipova – poput kolorektalnog raka, raka pankreasa i pluća – gubitak težine može se pojaviti i u ranim fazama bolesti.
Bolesti digestivnog trakta uzrok su 10 do 20% slučajeva nenamernog gubitka kilograma. Ove bolesti izazivaju upale i ometaju apsorpciju hranljivih materija, utičući na metabolizam i sprečavajući organizam da dobije potrebne kalorije i nutrijente. To uključuje inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis, Kronovu bolest), celijakiju, hroničnu dijareju i prekomernu upotrebu laksativa.
Postoji još mnogo potencijalnih uzroka nenamernog mršavljenja, poput endokrinih poremećaja (bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa), autoimunih bolesti čiji prvi znak može biti značajan gubitak težine, demencije (zbog promena u navikama ishrane), problema sa zubima i desnima, poteškoća pri gutanju ili bilo kog drugog stanja koje otežava unošenje hrane. Socijalni faktori, poput siromaštva ili alkoholizma, takođe mogu igrati ulogu.
Nisu svi uzroci životno opasni; mnogi se mogu lečiti ili držati pod kontrolom. Ukoliko počnete neobjašnjivo da gubite kilograme, prvi korak je da se obratite svom lekaru opšte prakse, koji će preporučiti potrebne pretrage. Nerado, otkrivanje uzroka može zahtevati obimne pretrage, što ponekad iziskuje mnogo truda i vremena, prenosi „Živim„.
