0
Uprkos društvenim mrežama, mobilnim telefonima i drugoj tehnologiji koja je namenjena da se osećamo povezanije, istraživanje iz 2020. pokazalo je da 61 odsto odraslih u SAD pati od hronične usamljenosti.
Što je uopšte hronična usamljenost? To je sveopšti osećaj izolacije koji neki ljudi osećaju čak i kada su okruženi ljudima i na neki način izgledaju srećno. Ljudi sa hroničnom usamljenošću očajnički traže vezu, ali osećaju da je retko pronalaze prenosi N1.
Ovakva usamljenost obično je nuspojava depresije za koju su nekad potrebne godine da je u potpunosti eliminišete. Ali, ne bi trebalo odustajati. Trebalo bi da znate da ipak niste sami. Ako mislite da patite od hronične usamljenosti, evo nekoliko znakova na koje bi trebalo da obratite pažnju.
Gde god da odete, vi ste centar zabave. Poznajete ljude u lokalnom kafiću, sa vama je najlakše razgovarati i svi su uvek uzbuđeni što vas vide.
Iznenadilo bi neke ljude u vašem životu kada bi saznali da na mnoge od njih ne gledate kao na prijatelje, ali to je istina. Imate jednog ili dva prijatelja, ali čak je i njih, bar se tako čini, nemoguće uhvatiti ili se čine emocionalno udaljeni veći deo vremena.
Mogli biste provesti ceo dan sa svojim prijateljima zabavljajući se, ali kada se vratite kući, osećate se potpuno sami.
Osećaj da niste sami za vas je izuzetak, a odsečenost od svih je pravilo. Nije važno šta radite, osećaj da ste usamljeni postao je deo vas.
Možda čak i nije tako, ali uvek osećate kao da se mučite oko planiranja. Ili su ljudi zauzeti ili sve ostaje na dogovorima i ništa se ne događa.
Možda ćete se i družiti sa ljudima nekoliko puta nedeljno, ali čak i to može da izgleda kao veća borba nego što bi trebala da bude.
Kada razgovarate sa ljudima, sve vam izgleda površino. Žudite za dubokim, stvarnim vezama, ali čini vam se da ništa nije ni blizu tako duboko kao što bi trebalo da bude i kada su stvarne veze u pitanju.
Borite se, ali osećate da vas sputava nevidljiva barijera.
Uz svu vašu glad za istinskim povezivanjem, potrebno je uložiti mnogo energije, baš kao što bi to bilo potrebno za jednu introvertnu osobu.
Možete da provodite dane i dane u svom domu puneći baterije, a dovoljna je samo jedna zabava da se ponovno osećate iscrpljeno.
Jedina ideja koja vas čini sretnijom od bilo koje druge je pojam stvarnog povezivanja sa nekim. Ali to se jednostavno nikada ne događa ili se bar tako osećate.
Možda i steknete novog, sjajnog prijatelja, ali brinete se da on ne vidi ili ne razume ono što ste vi zaista, bez obzira na to šta vi činili ili pokušavali, piše Your Tango.
Postoje dve vrste usamljenosti. Obično je privremeno i situaciono. Ali kod osoba sa „kroničnom usamljenošću“ taj osećaj nikada ne nestaje.
Hronična usamljenost ne mora da traje večno. Nastavite da se trudite da uspostavite lične veze, a dok to budete činili, verovatno ćete pronaći druge ljude jednako gladne stvarne veze kao što ste i vi. Ostanite jaki, i ne zaboravite da niste sami.
***
Bonus video: Strah od zubara
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
