Broj zaraženih iz dana u dan raste, a svi strepimo da li će se ponoviti scenario iz trećeg talasa koronavirusa u Srbiji. Beograđanka Aleksandra Puškić nikada neće zaboraviti šta je njena majka doživela tada, a za Nova.rs ispričala je svoje iskustvo.
Redovi ispred kovid ambulanti i stalne vesti o porastu broja pacijenata na respiratorima bili su sumorna slika Srbije ove zime, a čini se da će nas i u četvrtom talasu zadesiti ista situacija.
Aleksandra Puškić bila je svedok kolapsa zdravstvenog sistema – njena majka, koja ima 73 godine, razbolela se u decembru, međutim uprkos obostranoj upali pluća za nju nije bilo mesta u bolnicama. U pitanju je žena koja je čitav svoj radni vek provela upravo u zdravstvu, radeći na Vojno-medicinskoj akademiji kao instrumentarka.
Puškić je rešila da podseti na „horor“ koje su doživele u Infektvinoj klinici u Beogradu. Njenoj majki je pozlilo u njihovom domu.
„Osetila je tupi bol u grudima, pozvala sam hitnu, brzo su došli. Doktorka mi je tada rekla da bi bilo pametno da odemo na Infektivnu kliniku. Tog momenta smo krenule bukvalno u pidžamama, sa jaknama preko. Došle smo u pola devet u Infektivnu, vratile smo se kući u 16 časova popodne. Sedam sati smo čekale do pregleda, do vađenja krvi, sa temperaturom 37 koju je imala i upalom pluća“, priseća se Puškić.
Nakon što su konačno došle na red, ustanovljeno je da njena majka ima obostranu upalu pluća. Uprkos tome što je u tom trenutku boravila sa majkom „u 30 kvadrata“, Aleksandru nisu hteli da testiraju jer nije imala uput.
Ni druga poseta Infektivnoj nije bila prijatnija.
„Tada smo već bile spremne, dobro smo se obukle, ponele čaj, znale smo da ćemo čekati. Tada smo čekale pet sati. Na kraju sam upala kod doktorke da pitam dokle. Doktorka naravno nije kriva, kako su joj stavili papire tako je prozivala. Pitala sam je da li je moguće da moja majka nije za bolnicu. Ona mi kaže: ‘jeste, ali ja mogu samo da je pošaljem u Vrnjačku banju'“, kaže Puškić.
Srećom, njena majka se uspešno opravila od kuće, jer su Aleksandri pomogli prijatelji koji su lekari. Ipak, bilo joj je stresno da sama pazi na majku, bez adekvatne nege koju bi imala u bolnici.
„Nismo tražile protekciju, ali neko ko je radio toliko godina u zdravstvu, mogao je da dobije mesto u Beogradskoj areni, „Dragiši Mišović“. A ona se lečila od kuće, pet dana sam je po celu noć gledala kako diše, bila sa njom u izolaciji“, priča nam ona.
Najzad, Aleksandru jako boli što je neko ko je marljivo radio u VMA na kraju dočekao takav tretman u zdravstvenom sistemu.
„A političari, elita, nisu išli u Infektivnu, već u ‘Dragišu Mišović’. Jedna katastrofalna priča“, zaključuje Puškić.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare