0
Stručna javnost stalno upozorava na racionalnu primenu lekova - nikada ne treba da uzimate lek koji je propisan nekom drugom, jer ste zato što pomaže njima, „na svoju ruku” procenili da bi mogao da pomogne i vama; opasno je da upotrebljavate tuđe antibiotike, lekove protiv povišenog krvnog pritiska ili za smirenje, a potpuno nerazumno da umesto lekara ili farmaceuta konsultujete Google i sami sebi određujete terapiju. Ipak, mnogi i dalje to rade.
Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog, nedavno je govorio o racionalnoj primeni lekova, posebno kad su u pitanju antibiotici i lekovi za smirenje, za koje kaže da se kod nas najčešće uzimaju na „svoju ruku“. A pritom su i najproblematičniji.
„Samo po preporuci lekara jeste odgovorno uzimanje leka. I izbor leka, jer postoji više tih preparata, mi pravimo prema svakom pojedinačnom pacijentu, po principima individualizacije terapije“, istakao je Samardžić, a na primeru lekova za smirenje pojasnio koliko može da bude opasno samoinicijativno doziranje.
„Imate siguran period od 4 do 6 nedelja. Nakon toga već nastupaju izvesne adaptivne promene, mi ih beležimo na receptorima. Prvo tolerancija kreće, potrebna je veća doza, onda dolazi do samoinicijativnog povećanja doza, a prekomerno uzimanje u jednom trenutku prelazi u zloupotrebu i začarani krug zavisnosti. Nisu to jedini lekovi koji izazivaju zavisnost, ali oni izazivaju i fizičku i psihičku zavisnost. Niz stvari je tu problematičan, ali posebno to što tim lekovima, u izvesnim situacijama, maskiramo osnovnu bolest.“
Prema pretragama na Googleu u proteklih mesec dana, za nekoliko lekova postoji izuzetno pojačano interesovanje. I nijedan nije „naivan“, a ako biste pročitali njihova detaljna uputstva sa svim mogućim merama opreza i potencijalnim nuspojavama, verovatno ih nikad ne biste uzeli samoinicijativno.
Lek Lata sadrži escitalopram, koji spada u grupu antidepresiva koji se zovu selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Koristi se za lečenje depresije (velikih depresivnih epizoda) i anksioznih poremećaja (panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj).
Ali u nekim slučajevima može i da pogorša stanje. „Ako bolujete od depresije i/ili imate anksiozni poremećaj nekada možete imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu“, navodi se u uputstvu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije uz napomenu da se tada hitno treba javiti lekaru.
Kao i u slučaju drugih neželjenih dejstava, a lista je podugačka – tu su mučnina i glavobolja, ali i neuobičajena krvarenja, opadanje kose, oticanje kože, jezika, koprivnjača, otežano disanje ili gutanje (simptomi ozbiljne alergijske reakcije), visoka telesna temperatura, uznemirenost, konfuzija, naglo grčenje mišića…
Lek Aflamil se primenjuje za simptomatsko lečenje bola i zapaljenske reakcije kod osteoartritisa (zapaljenje kostiju i zglobova), reumatoidnog artritisa (hronično zapaljenje zglobova i vezivnog tkiva) i ankilozirajućeg spondilitisa (hronična zapaljenska bolest lokomotornog sistema).
Najveći broj neželjenih reakcija su, kako se navodi, blagog oblika i nestaju kada prekinete primenu leka Aflamil, ali primena tog leka „može biti povezana sa povećanim rizikom od pojave srčanog udara“ ili se mogu se pojaviti ozbiljne alergijske reakcije – otok lica, jezika ili jednjaka, otežano gutanje, koprivnjača i otežano disanje. U tom slučaju odmah treba prestati sa uzimanjem leka i hitno posetiti lekara.
Terapijske indikacije za ovaj lek su neuropatski bol, epilepsija, generalizovani anksiozni poremećaj kod odraslih.
Pročitajte još:
Osim adolescenata i trudnica, ne bi smeli da ga uzimaju ni stariji od 65 godina, netolerantni na glukozu, dijabetičari… Dnevna doza se kreće u rasponu od 150 mg do maksimalnih 600 mg, a lekar mora pažljivo da je odredi zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka.
Lista čestih neželjenih dejstava uključuje pospanost, vrtoglavicu, glavobolju, zamućen vid, grčeve, bol u ekstremitetima, povraćanje, povećanje telesne mase, erektilnu disfunkciju, ali posebno se upozorava na kongestivnu srčanu insuficijenciju, tešku respiratornu depresiju, encefalopatiju, pa i suicidalne ideje i ponašanje. Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti.
Lek sadrži bisoprolol-fumarat kao aktivnu supstancu. Bisoprolol pripada grupi lekova nazvanih beta-blokatori, koji deluju tako što utiču na odgovor organizma na neke nervne impulse, naročito u srcu. Biprez je namenjen za lečenje: povišenog krvnog pritiska (hipertenzije); angine pektoris (bol u grudima koji je posledica nedostatka kiseonika u srčanom mišiću); hronične (dugotrajne) srčane slabosti (insuficijencije).
Kao i svi lekovi, može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata, a odmah se treba obratiti lekaru ukoliko se teško neželjeno dejstvo javi iznenada ili se brzo pogorša. Najozbiljnija neželjena dejstva su vezana za srčanu funkciju – usporenje srčanog ritma (javlja se veoma često), pogoršanje srčane slabosti, spor ili nepravilan srčani ritam.
Dexomen 25 je lek protiv bolova i koristi se u terapiji bolova blagog do umerenog intenziteta, kao što su: bol u mišićima, menstrualni bol (dismenoreja), zubobolja.
Česta neželjena dejstva su mučnina i/ili povraćanje, bol u želucu, proliv, digesivni problemi (dispepsija), ali ponekad može da uzrokuje i ozbiljne zdravstvene probleme, čak i anafilaktičku reakciju, koja može biti životno ugrožavajuća.
Pancef je antibiotik i koristi se za lečenje infekcija koje su izazvane bakterijama osetljivim na ovaj antibiotik.
Pročitajte još:
„Pokriva“ infekciju srednjeg uha, gornjih i donjih disajnih puteva, zapaljenja grla, infekciju urinarnog sistema kao što su zapaljenje mokraćne bešike (cistitis) i infekcije bubrega.
Ipak, navodi se, Pancef tablete mogu izazvati poremećaje krvi kao što su: zgrušavanje krvi, povećan broj trombocita, smanjen broj trombocita, smanjen broj granulocita, hemolitička anemija, smanjen broj leukocita, povećan broj eozinofila, smanjen broj eozinofila, smanjen broj neutrofila. Takođe primena ovog leka može dovesti do poremećaja funkcije jetre i bubrega (akutna bubrežna insuficijencija), kao i povećanja vrednosti nekih enzima.
***
Bonus video: Dr Samardžić : Zašto preterujemo sa lekovima za smirenje?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
