Foto: Privatna arhiva

Fotografija gomile lekova koju nam je poslala Beograđanka Ljiljana Milovanović za ljude koji se sami bore s kovidom verovatno nije novost, ali priča koja stoji iza nje svima bi mogla da bude važno upozorenje.

Ljiljana Milovanović (52) spada u rizičnu grupu zbog astme, hipertenzije i insulinske rezistencije. Tačno je znala kad je dobila koronavirus.

„Krenulo je s onim najočiglednijim, izgubila sam miris i ukus i dobila temperaturu, dan pošto smo saznali da je sin pozitivan. Odmah sam krenula s terapijom – hemomicin, vitamini, paracetamol. Zet mi je infektolog pa je savetovao da ne čekam uput pošto sam rizična grupa, već da proveravam krvnu sliku i D-dimer“, priča nam Ljiljana.

I sve je to delovalo ok i ne bi ni primetila da se njeno stanje komplikuje, da je prijatelj nije, vođen svojim iskustvom, nagovorio da ode da snimi pluća.

Pročitajte još:

„Šestog dana od prvih simptoma, otišla sam u kovid ambulantu na Vračaru, obavila pregled bez problema i pokazala se upala desnog plućnog krila. Promenili su mi antibiotike i rekli da pratim. Kažu da posebno treba pratiti od devetog do jedanaestog dana, tad su moguća pogoršanja, a meni je tad krenula naglo da pada saturacija. Pokazalo se da se upala proširila na oba plućna krila i poslali su me na Infektivnu. Tamo su mi rekli da nije neophodna hospitalizacija, ali su mi drastično povećali kortikosteroide i ponovo promenili antibiotik. Usput sam napravila pravu kućnu apoteku, nabavila sam čak i aparat za kiseonik. Poslednji pregled pokazao je da se upala povukla s levog plućnog krila“, priča naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Od prvih simptoma prošlo je 18 dana.

„Mogu i da vam kažem da ova avantura uopšte nije jeftina. Vitamini su strašno skupi, ja uzimam i za decu, pa mi je tura izašla oko 8.000. Svaka analiza košta dve-tri hiljade. Nismo sabirali, ali svaki put kad odeš nešto da kupiš ili uradiš, ode po nekoliko hiljada. Antibiotici su najmanji tu trošak“, primećuje Ljiljana.

Pročitajte još:

Ona smatra da ljudi koji se s ovom bolešću nose kod kuće imaju dodatnu odgovornost prema sopstvenom zdravlju, mada je njeno iskustvo iz kovid ambulante na Vračaru vrlo pozitivno, samo pohvalne reči ima za ljude koji tamo rade.

„Ali oni vam kažu: „Javite se ako ne bude bolje“. A ja, na primer, nisam osetila nikakvo pogoršanje, ja sam se sve vreme dobro osećala, a upala pluća je divljala“, kaže Ljiljana. „Oni koji su prepušteni lečenju kod kuće trebalo bi stalno saturaciju da mere, da proveravaju krvnu sliku, da češće idu na kontrole. Posebno da obrate pažnju od petog do sedmog i od devetog do jedanestog dana. Ako se sami ne angažuju, nema ko. Sistem se raspada, drže ga pojedinci“, poručuje Ljilja Milovanović.

***

Bonus video:

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare