0
Svi smo se radovali lepom vremenu i prilici da posle skoro dva meseca konačno izađemo u prirodu. Ipak, treba se čuvati malih krvopija koje mogu da pokvare dan. Zato smo dr Ivana Aleksića iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pitali zašto su krpelji opasni, gde najčešće vrebaju, kako ih se čuvati, ali i šta ako nam se zakače za kožu.
S lepim vremenom i bujanjem prirode po pravilu raste i rizik od krpelja, a dr Ivana Aleksića smo za početak pitali kada im je zapravo sezona.
„Krpelji su široko rasprostranjeni na celoj planeti i opstaju u svim klimatskim zonama. Najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama, kao što su šume, stepe, savane, parkovi i ruralnim staništima. Lako se prilagođavaju različitim uslovima sredine, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, kao i u stambenim objektima. Najčešći domaćini krpelja su sisari, ali u nedostatku njih, hrane se krvlju ptica i gmizavaca“, kaže doktor Aleksić, pmoćnik direktora za Službu za biocide i programe medicinske ekologije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.
Aktivni od proleća do početka jeseni
On kaže i da su krpelji aktivni čim spoljašnja temperatura bude iznad četiri stepena, što znači da se mogu pojaviti i u zimskim mesecima kada je napolju toplo. Ipak, kod nas ih ima najviše baš sada.
„U našim krajevima krpelji se aktiviraju u proleće i aktivni su do početka jeseni. Njihova brojnost je naveća tokom aprila i maja, kada ima i najviše padavina, a zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi pik brojnosti se beleži obično u septembru, ali je brojnost tada znatno manja nego na proleće.“
Mogu da se razmnože i u stanu
Naš sagovornik kaže da je kod nas najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus i on obično parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima.
Pročitajte još:
„Staništa ovih krpelja su najčešće šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli da se kače na životinje i ljude koji su u prirodi i iz kojih će isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj. Takođe, ženka krpelja jaja polaže u pukotine, jazbine šumskih životinja, ispod nagomilanog lišća, u slobodnoj prirodi, ali i ispod kamenja, nagomilnog šuta, kanti, guma, drva za potpalu, burića, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja.“
Dr Aleksić kaže da pored ovog običnog šumskog krpelja postoji i vrsta Rhipicephalus sanguineus, smeđi pseći krpelj, koji može da se namnoži u kućama i stanovima.
„Krpelji se hrane krvlju i tokom svog razvoja koriste jednog, dva ili nekoliko različitih domaćina, gmizavce, ptice, sitnu i krupnu divljač, glodare, domaće životinje, mačke, pse i čoveka, što predstavlja značajan problem u transmisiji zaraznih bolesti“
Skoro polovina krpelja u Beogradu zaražena
Zavod za biocide nedavno je objavio da je na teritoriji Beograda tokom monitoringa u aprilu utvrđeno da je 10 do 50 odsto krpelja zaraženo bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Pokazalo se da je najveći procenat zaraženih krpelja otkriven u Lisičjem potoku – oko 50 posto, na izletištu Topčider zaraženo je oko 40 odsto krpelja, na Кošutnjaku je bilo 30 odsto zaraženih, dok je svaki peti krpelj pronađen na Adi bio zaražen.
Jasno nam je svima da se krpelja treba čuvati, pre svega jer ne znamo da li je zaražen nekom bolešću ili ne.
„Nezaraženi krpelji nisu opasni po čoveka, osim ako ga nestručno uklonite, pa se mesto uboda infiicira. Mogu biti opasni uglavnom po manje sisare. Ako se previše njih zakači i hrani, mogu dovesti do malokrvnosti, pa i smrti životinje.“
S druge strane, ove krvopije mogu biti nosioci brojnih zaraza, koje sa sobom nose zdravstvene posledice.
„Bolesti koje krpelji najčešće prenose su Lajmska bolest, humana granulocitna anaplazmoza, virusni krpeljski encefalitis, leišmanioza“, kaže dr Ivan Aleksić i otkriva koje opasnosti one kriju.
Lajmska bolest ima tri faze
Radi se o zaraznoj multisistemskoj bolesti izazvanoj bakterijama spirohetama iz roda Borrelia sa kliničkim manifestacijama na koži, nervnom sistemu, kardiovaskularnom sistemu. Krpelj mora biti pričvršćen na domaćinu i hraniti se najmanje 24 do 48 sati da bi došlo do prenosa borelija. Lajmsku bolest odlikuje raznovrsnost simptoma i znakova koji se mogu svrstati u tri stadijuma. Oni nemaju uvek jasno određene granice i ponekad se preklapaju. lako se bolest najčešće završava u prvom stadijumu, njen tok je nepredvidiv sa mogućim prelazom u hroničnu bolest. Pored ispoljavanja različitih simptoma moguća je i asimptomatska infekcija, kao i ponovna infekcija nakon novog uboda zaraženog krpelja.
„Bolest najčešće počinje pojavom karakterističnog crvenila kože na mestu uboda. Javlja se od prvog do mesec dana posle uboda zaraženog krpelja u vidu bezbolnog crvenila u ravni kože. Crvenilo je najčešće ovalnog oblika, širi se prema periferiji i različite veličine je, od nekoliko centimetara do više desetina. Vremenom crvenilo počinje da bledi u sredini i dobija prstenasti izgled, sa jače ili slabije izraženim crvenim rubom. Ovo je siguran znak prvog stadijuma lajmske bolesti. Javlja se kod 50 odsto do 75 odsto obolelih. Ponekad postoji problem u prepoznavanju ovog karakterističnog znaka lajmske bolesti, uglavnom kad ona nije tipična po izgledu ili kod pacijenata koji nisu registrovali ubod krpelja – otkinutom prilikom češanja, u toku kupanja, ili ako je bio na teže vidljivom mestu kao što je kosmati deo glave, leđa.“
Dr Aleksić kaže i da su mogući i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje i bolnost lokalnih limfnih žlezda.
„Promene drugog stadijuma se ispoljavaju posle nekoliko nedelja ili meseci, i to kao jače izraženi simptomi i znaci stanja sličnog gripu, pojava nekoliko manjih crvenih pečata na koži koji nisu povezani sa mestom uboda krpelja (liči na alergiju), zapaljenje moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.“
U slučajevima propuštenog ili neadekvatnog lečenja bolesti u ovom stadijumu, napominje dr Aleksić, posle 10 meseci ili više godina, može da dođe do trajnih oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože. Ove promene pripadaju trećem stadijuma lajmske bolesti i utiču na smanjenje radne sposobnosti i nastanak invalidnosti.
Mesto uboda krpelja se posmatra oko mesec dana. Pojava karakterističnog crvenila na mestu uboda je znak infekcije uzročnikom lajmske bolesti i obavezno se leči antibioticima. Ranim otkrivanjem bolesti i preduzimanjem adekvatnog lečenja sprečava se razvoj drugog i trećeg stadijuma bolesti.
Moguća i infekcija centralnog nervnog sistema
Anamplazmoza je bolest koju izaziva bakterija Anaplasma phagocytophilum, patogen koji u Evropi prenose obični šumski krpelji. Uz to, nedavno je prepoznato i oboljenje humana erlihioza i to je ime za grupu bolesti.
„Simptomi anamplazmoze i erlihioza su gotovo isti i bolesti se prema kliničkoj slici ne mogu razlikovati. Većina bolesnika u Evropi ima blagu kliničku sliku i spontano ozdravi i bez specifične terapije. Kliničke manifestacije kod većine bolesnika obično počinju oko 1–2 nedelje (7–30 dana) nakon uboda krpelja, kao bolest slična gripu s povišenom temperaturom, glavoboljom, malaksalosti. Mučnina, povraćanje, proliv, kašalj, prisutni su kod manje od polovine bolesnika“, kaže doktor Aleksić.
Osim toga, od krpelja možemo dobiti i krpeljski encefalitis, virusnu infekciju centralnog nervnog sistema, koja je srodna virusu koji izaziva groznicu Zapadnog Nila. I mada se bolest na ljude može preneti ubodom zaraženog krpelja, u endemskim područjima do infekcije dolazi nakon konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda poreklom od zaraženih životinja. Glavni simptomi ove bolesti su: povraćanje, glavobolja, poremećaji svesti i fokalni neurološki znaci.
U prirodu u dugim rukavima i zatvorenoj obući
I pošto smo saznali koliko krpelji mogu biti opasni, jasno je da bi svako da ih se sačuva. Dr Aleksić ima prave savete za to.
• Nosite garderobu dugih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se tako krpelji mogu lakše uočiti.
• Nosite zatvorenu obuću, uvucite nogavice u čarape.
• Izbegavajte šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
• Izbegavajte ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
• Pokrijte glavu šeširom, kačketom, maramom…
• Koristite repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu).
• Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je da temeljno prekontrolišete kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija, tj. krpeljima lakša za ubadanje.
• Detaljno prekontrolišite i da li kućni ljubimci posle šetnje na sebi imaju krpelje i zaštitite ih različitim repelentima (oglica, tečnost za kožu, šampon…).
Zaboravite na vađenje benzinom, alkoholom…
Međutim, šta da radimo ako i pored primenjenih mera opreznosti primetimo krpelja na telu?
„U slučaju uboda krpelja građanima se ne preporučuje da samostalno pokušavaju da ga uklone zato što nestručno uklanjanje može dovesti do kidanja i neodstranjivanja u celosti. Obavezno se treba javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi kako bi lekar stručno uklonio krpelja, kao i kasnije vršio praćenje promene na mestu uboda i eventualne primene antibiotske terapije.“
Za sve one koji bi da se ove živuljke reše sami, doktora smo pitali i deluju li narodske metode poput benzina i laka za nokte.
„Ne preporučuje se polivanje raznim tečnostima kao što su benzin, ulje, alkohol, lak za nokte, jer ovaj postupak dovodi do toga da krpelj povrati crevni sadržaj na mestu uboda i tako ubaci bakterije u krv. Na taj način se samo povećava rizik obolevanja od infektivnih oboljenja koje prenose krpelji.“
A pomaže li popularno okretanje krpelja ukrug?
„Ako sami vadite krpelja, sterilišite pincetu, pa rilicu krpelja uhvatite skroz do površine kože i potom ga lagano povlačite nagore, sve dok ga ne izvučete. Ne preporučuje se uvrtanje krpelja u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu jer može doći do kidanja rilice“, upozorava dr Aleksić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
