Koronavirus uskoro obična prehlada

Zdravlje 19. jun. 202022:19 > 22:23
Podeli:
Foto: EPA-EFE/JALAL MORCHIDI

Novi talas infekcija u Kini, očigledno uzrokovan mutiranim koronavirusom, nije razlog za paniku. Mutacijom bi SARS CoV-2, virus koji je svetu uneo strah u kosti, uskoro mogao postati obična prehlada.

Razvoj efikasne vakcine ili lekova protiv nove vrste koronavirusa je upravo zbog toga komplikovan, jer se virus konstantno menja. Za oko pola godine od izbijanja pandemije, naučnici širom sveta registrovali su 100 različitih mutacija SARS CoV-2, piše Dojče vele.

Ovakve varijante ili promene su normalne, jer se genetska struktura virusa menja i pojavljuju se nove podvrste. Takođe se mogu promeniti i svojstva virusa. Posledice mogu biti slabljenje izvornog virusa, ali i to da on postane agresivniji.

Različite varijante, takođe, potvrđuju zašto jedan uzročnik bolesti u određenoj oblasti u svetu izazove talase infekcije različite težine, i zašto ljudi različito reaguju na infekciju.

Strah od drugog talasa u Kini

Kina, zemlja iz koje je virus potekao, zapravo odlučnim ograničenjima kretanja uspela je da stavi pod kontrolu koronavirus. Poslednjih nedelja su testirani samo ljudi koji su se vratili iz inostranstva.

U novije vreme su u pojedinim kineskim provincijama ponovo zabežene nove infekcije, i ovoga puta je jasno da su nastale u Kini.

Pri tome su prvi testovi pokazali da Kinom kruži nova varijanta patogena. Virus SARS-CoV-2 koji je pronađen u Pekingu malo se razlikuje od onog koji je prethodno pogodio Kinu, kazao je epidemiolog kineske zdravstvene službe, Dženg Guang za list „Global tajms“.

Rezultate bi sada trebalo uporediti s analizama iz drugih zemalja kako bi se mogla pratiti linija porekla patogena, prenosi Dojče vele.

Preventivne mere zaštite

Aktuelni trag virusa odveo je zdravstvene službe bukvalno do daske na kojoj je filetiran uvozni losos, na pijaci Sinfadi u Pekingu. Ali, ne zna se odakle potiče losos s obzirom da Kina tu vrstu ribe uvozi iz Norveške, Čilea, Australije, Kanade i sa Farskih Ostrva.

Da bi virus na čoveka prešao sa lososa, vrlo je začuđujuće. Dosada je utvrđeno da je opasnost prenosa najveća kada se radi o sisavcima poput konja, ovaca, zečeva ili mačaka. Kada je reč o reptilima, ribama ili pticama rizik prenosa je, prema dosadašnjim studijama, vrlo mali.

Vuhan market
Foto: EPA-EFE/ALEX

 

Sinfadi pijaca je iz preventivnih razloga ipak zatvorena. Oko 10.000 trgovaca i zaposlenih bi trebalo što je brže moguće testirati na koronavirus. Osim toga, blokirano je više stambenih blokova u južnom delu Pekinga i zatvorene su škole i obdaništa. Planirano otvaranje škola u Pekingu je prolongirano, sportska takmičenja i grupna putovanja u druge provincije su otkazani.

Kako nastaju mutacije?

Kako bi se umnožili, virusi koriste ćelije domaćina. Kada virusi napadnu domaćina, iz jezgra ispuštaju genetske informacije u inficiranu ćeliju. Na taj način telesne ćelije reprodukuju milione kopija virusa. Ali, kod ovakvih reprodukcija dolazi do grešaka u kopiranju, a svaka greška takođe promeni i genetski kod virusa – on mutira.

Gde i kako je novi koronavirus SARS-CoV-2 prvi put prenesen na čoveka do sada nije razjašnjeno. Naučnici za sada polaze od toga da se virus raširio u kineskom gradu Vuhanu. Pretpostavlja se da je protein kojim se virus vezuje za ćelije već mutirao u životinji domaćinu; možda u slepom mišu ili nekoj od vrsta ljuskara. U svakom slučaju je ova mutacija omogućila prenošenje virusa na ljudske ćelije.

Ljudsko telo je u principu samo u situaciji da se odbrani od ovakvih virusa. Ono proizvodi antitela, koja ga štite od virusa i čine imunim od patogena koji uzrokuju bolesti.

Ali, ako patogen mutira, a antitela su programirana na staru verziju uzročnika bolesti, onda su antitela manje delotovorna.

Iz istog razloga redovno dobijamo prehladu. Jer naša tela su već stvorila antitela kod prethodne zaraze, ali za novu mutaciju patogena nemamo nova antitela.

Jesu li mutacije opasne?

Mnogo toga upućuje da je novi talas infekcija u Kini povezan s mutiranim virusom, ali ovaj put se simptomi razvijaju sporije. Razloga za paniku nema, jer mutacija ne čini virus nužno opasnijim. Neke mutacije mogu čak znatno oslabiti virus.

Kristijan Drosten iz berlinske bolnice Šarite na mutaciju gleda pozitivno. Novi virus se tako „još bolje reprodukuje u nosu i bolje prenosi“, kazao je virusolog ukazujući na najnovije studije. Mutacijom, koja prvenstveno pogađa nosnu oblast, virus bi se mogao bolje umnožavati, „što vodi ka tome da epidemija zaista vremenom oslabi“, kazao je Drosten.

Virus doduše može napasti i sluzokožu pluća, no to bi uzrokovalo da se čovek oseća bolesnije, zbog čega ostaje kod kuće i tako sprečava dalje širenje virusa.

Jedan virus čak može mutacijama toliko oslabiti da na kraju u potpunosti nestane, što je bio slučaj sa patogenom SARS-CoV 2003. godine.

U novembru 2002. prva epidemija SARS virusa iz Južne Kine za samo nekoliko nedelja proširila se na sve kontinente. Kao prva pandemija u 21. veku izazvala je veliki strah stanovništva. Iako je virus izazivao teški akutni respiratorni sindrom (SARS) od njega je za oko pola godine umrlo samo 774 ljudi.

Već u leto 2003. broj novozaraženih kontinuirano je opadao. U maju 2004. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je prevladala pandemija SARS-a.

Komentari

Vaš komentar