Koliko su glavobolje uobičajena pojava?

Zdravlje 23. sep. 202113:48
Podeli:
Foto: Shutterstock

Glavobolja je bolna senzacija u predelu glave, koju je verovatno svako osetio bar jednom u životu. Najčešće se javljaju kod osoba od 20 do 40 godina, mada mogu da se jave i u pubertetu, čak i kod dece. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, glavobolje pogađaju polovinu odrasle populacije najmanje jednom godišnje, pri čemu postoji više od 200 vrsta glavobolje.

U odnosu na to kako nastaju i koliko traju, mogu biti akutne i hronične – akutne nastaju naglo, hronične mogu trajati danima. Neke su bezopasne, a neke upućuju na životnu ugroženost.

U tom kontekstu, uobičajena je podela na primarne i sekundarne – primarne su uglavnom benigne povremene glavobolje, dok su sekundarne simptomi neke bolesti, infekcije, povrede glave, vaskularnih poremećaja, krvarenja u mozgu, iritacije želuca ili tumora.

Najčešći razlog bola u glavi je napetost mišića, a kao uobičajeni uzroci pominju se temperatura, povrede glave, virusne infekcije, sinusitis i nasledne migrene. Glavobolje mogu biti i reakcija tela na emocionalni stres, tugu, previše ili premalo sna, a neke ljude boli glava i nakon većih fizičkih napora, plača ili naprezanja očiju, pa i nakon seksa.

Tipovi glavobolje

Postoje tri osnovna tipa primarnih glavobolja – tenzione, migrene i klaster glavobolje.

Tenzione glavobolje

Tenzione glavobolje su uzrokovane zatezanjem mišića vrata i glave iz različitih razloga – zbog nepravilnog držanja, stresa, lošeg sna… Osećaju se kao pritisak u glavi koji se širi od čela ka temenu ili obrnuto, bol je kontinuiran i umeren. Traju od pola sata do nekoliko dana i obično, same po sebi, nisu opasne. One su i najčešće kod odraslih i tinejdžera, pogađaju više od trećine muškaraca i više od polovine žena.

Migrene

Migrena je takođe vrlo česta, a kod žena čak triput češća nego kod muškaraca. Najviše pogađa u dobu između 35 i 45 godina, a karakteriše je pulsirajući bol koncentrisan u jednom delu glave, obično iza očiju ili na potiljku, koji se vremenom pojačava. Često su praćene drugim simptomima, kao što su preosetljivost na svetlost (fotofobija) ili zamućenje vida, osetljivost na buku (fonofobija), osećaj mučnine, osetljivost na mirise, gubitak apetita… Traju od nekoliko sati do nekoliko dana. Migrena spada u neurološka oboljenja i u više od 60 odsto slučajeva je nasledna.

Klaster glavobolje

Klaster glavobolje su retke, ali najintenzivnije, javljaju se kao relativno kratke epizode jakog bola i ponavljaju se u naletima tokom određenog perioda. Bol u glavi je probadajuć, obično u delu oko jednog oka, i traje od 15 minuta do dva ili tri sata. Ponekad je prati otok na oku, crvenilo ili curenje nosa. Klaster glavobolja je jedini tip kojem su muškarci podložniji nego žene.

Foto: Shutterstock

Sinusne glavobolje

Sinusne glavobolje javljaju se kao simptom upale sinusa (sinusitis), koja se dešava zbog alergija ili infekcije. Bol se javlja prvenstveno u gornjem delu lica, u čelu, jagodicama i oko korena nosa, ali može da se širi i na vilicu i zube, te da se pogoršava s pokretima glave ili naprezanjem. U pitanju je tupi bol uz osećaj naduvenosti lica i osetljivost na dodir, kao i druge simptome sinusitisa poput sekreta iz nosa, visoke temperature, otečenosti i crvenila obraza, nosa, čela. Ipak, prema Američkoj fondaciji za migrenu, za 50 odsto osoba koje misle da ima glavobolju sinusa ispostavi se da zapravo imaju migrenu, tako da treba obratiti pažnju na druge simptome.

Glavobolja od mamurluka

Mamurluk podrazumeva odloženu glavobolju izazvanu alkoholom, koja se javlja kad nivo alkohola u krvi počne da pada. Jedna je od najčešćih glavobolja, a od osobe do osobe zavisi koja količina alkohola će je pokrenuti. Bol u glavi je obostran, u slepoočnicama i čelu. Prestaje u roku od 72 sata.

Bol u glavi od vrućine

Tokom letnjeg perioda posebno, može se desiti i glavobolja od vrućine, koja se oseća kao tupa bol oko slepoočnica i na potiljku, ali se može pojačati do prodornog i onesposobljujećeg bola. Glavobolja je simptom toplotne iscrpljenosti i svaki put tokom izlaganja visokim temperaturama ili dužeg vremena napolju pod vrelim suncem, kad se javi bol u glavi moguć je toplotni udar. U tom slučaju, javiće se i neki drugi simpromi toplotne iscrpljenosti, kao što su vrtoglavica, grčevi u mišićima, mučnina, nesvestica, jaka žeđ.

S druge strane, glavobolja povezana sa izlaganjem toploti nije uvek vesnik toplotnog udara. Problem je u načinu na koji telo reaguje na toplotu, ali i visoku vlažnost, jaku svetlost, nagle padove pritiska. Uz tup bol u glavi, ide umor, osetljivost na svetlost, žeđ. Glavobolje u vrućim danima mogu biti uzrokovane i dehidracijom – kada je organizam izložen višim temperaturama, potrebno je više vode da nadoknadi ono što je izgubljeno dok se telo znoji, a dehidracija može izazvati glavobolju.

Foto:Shutterstock

Glavobolja u trudnoći

Glavobolje su prilično uobičajene u trudnoći, posebno u prvom tromesečju. Nivo hormona rapidno raste, što može dovesti do svakodnevnih bolova u glavi. Oni ne štete bebi i nisu opasni za majku, ali mogu da budu prilično neprijatni, pa je paracetamol prva preporuka što se tiče lekova. Ipak, kako se trudnoća odvija, situacija postaje bolja. Obično se preporučuje samo odmor, masaža vrata i vlasišta, tople ili hladne obloge.

Međutim, u nekim slučajevima, glavobolja može biti simptom preeklampsije, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija ako se ne prati i ne leči. Preeklampsija obično počinje nakon 20 nedelja trudnoće, a osim jake glavobolje, simptomi su problemi sa vidom, poput zamućenja ili treptanja, bol ispod rebara, povraćanje, naglo oticanje lica, ruku, stopala ili gležnjeva.

Glavobolja kod dece

Glavobolje kod dece su relativno česte i obično nisu ozbiljne. Kao i odrasli, deca mogu razviti različite vrste glavobolje, uključujući migrene ili glavobolje povezane sa stresom i napetošću.
U nekim slučajevima, glavobolje kod dece uzrokovane su infekcijom, visokim nivoom stresa ili anksioznosti, manjom traumom glave. Važno je obratiti pažnju na druge simptome koji prate glavobolje deteta i obratiti se lekaru ako se glavobolja pogorša ili se često javlja.

Glavobolje kod dece obično se tretiraju lekovima protiv bolova i zdravim navikama, poput redovnog rasporeda za spavanje i pravilne ishrane.

Kada je glavobolja razlog za brigu?

Razlikovanje između benignih glavobolja i onih visokorizičnih, opasnih, može biti izazov jer su simptomi često slični. Ipak, postoje neki signali na osnovu kojih je poželjno uraditi dodatne laboratorijske testove i snimanje radi postavljanja dijagnoze.

Posebnu pažnju treba obratiti kad se glavobolja pojavljuje naglo, ako je neobično jaka ili drugačija u odnosu na ranije glavobolje, ako se vremenom pogoršava ili pojačava pri kašljanju ili kretanju. Ako glavobolja krene i traje nakon udarca u glavu, treba se hitno javiti lekaru. Glavobolje koje prate groznica, ukočen vrat, zbunjenost, smanjena budnost ili pamćenje ili neurološki simptomi kao što su poremećaji vida, nejasan govor, slabost, utrnulost ili napadi – takođe bi trebalo da pokrenu “crveni alarm”, kao i one koje uključuju promene ličnosti ili utiču na mentalne funkcije. Bol u glavi posebno treba da zabrine pacijente sa rakom ili oslabljenim imunološkim sistemom.

Foto:Shutterstock

Američko društvo za glavobolju (The American Headache Society) istaklo je šest situacija u kojima treba reagovati na bol u glavi i pokrenuti se na dodatne analize.
Prvi je kad su glavobolje praćene simptomima kao što su groznica ili nagli gubitak težine. Drugi kad postoji neka sistemska bolest, poput HIV infekcije ili maligniteta. Neurološki simptomi takođe su znak za uzbunu.

Lekaru se treba obratiti i ako se javi iznenadna i jaka glavobolja, odnosno kad je glavobolja mnogo jača ili drugačija nego inače. Godine su takođe faktor, a na potencijalno opasne glavobolje posebno treba obratiti pažnju nakon 40. godine.

***

Bonus video: Šta nam se dešava dok spavamo

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar