Koliko nas T-ćelije štite od korone

"Postoje dva glavna dela imunosistema - s jedne strane, to je humoralni imunitet koji stvara antitela i, s druge strane, ćelijski imunitet koji je baziran na T-limfocitima. Antitela oblože virus i sprečavaju ga da uđe u ćelije, a T-limfociti ubijaju naše ćelije koje su zaražene", priča profesor Stojanović.U prvom planu poslednjih meseci su ipak antitela, pa je sve više onih koji se uzdaju samo u njih i proveravaju u laboratorijama koliko ih imaju u nadi da će ih ona zaštititi od bolesti. Ipak, to srećom nije jedino što nas čuva."Memorijske čelije pamte da je naš organizam bio u kontaktu s virusom, posebno kod onih koji su preležali kovid, ali i kod onih koji su primili vakcinu. Međutim, ljudi posle kovida ili vakcine mere IgG antitela, ali to je samo okvirna aktuelna količina. S druge strane, postoji ta čitava snažna vojska koja kao da čeka u šumici, pa vidi uljeza kad se pojavi. Onda se te ćelije dele i stupaju u akciju po potrebi, a vi i ne znate da vas one čuvaju jer ih niste detektovali", kaže profesor.

Čuvaju nas, ali ne znamo dokle

Problem je, kao i sa dugim stvarima s koronom, što se ne zna koliko će ta zaštita trajati."T-ćelije jednostavno pamte kontakt s virusom, s tim što je pitanje koliko će trajati ta ćelijska memorija. Za virus MERS se ispostavilo ranije da je to pamćenje trajalo dve godine. Sad se mi svi nadamo da će i za SARS-coV-2 taj ćelijski imunitet trajati duže."Profesor ističe da za razliku od antitela, kojima treba neko vreme da se formiraju, obično par nedelja posle preležanog kovida ili posle druge doze vakcine, ćelijski imunitet je tu - nakon kontakta s virusom, samo miruje."T-ćelije nisu bile aktivne u prvoj fazi, ali zapamtile su kontakt i pri svakom sledećem kontaktu, kad god se iznova izložite virusu, kreću u akciju. One zapravo miruju dok ne bude potrebe. Ali T-ćelije ne možemo meriti. Međutim, ipak ne treba da se razočarate ako nemate antitela posle bolesti jer su tu T-limfociti koji će vas spasti u sledećoj situaciji."Naime, profesor napominje da nije moguće meriti T-ćelije, posebno ne kao što merimo antitela, ali to nije toliko ni važno jer znamo da su tu i da će nas čuvati ako zatreba, iako su skoro nevidljive.Pitanje je ipak koliko su efikasne u slučaju da nemamo antitela, jer se to događalo posebno kod onih sa blažom kliničkom slikom kovida."To je dosta efikasan sistem, ali sve je individualno i nema generalnih objašnjenja jer mnogo zavisi od našeg imuniteta. Imate slučaj da se nakon rizičnog kontakta 50 ljudi razboli, a 40 budu zdravi… Dakle, vrlo je važna individualna reakcija organizma, s tim što je svakako dobro što je ćelijski imunitet tu", priča profesor.Takođe, novo istraživanje pokazuje da ljudsko telo nakon vakcine ili preležanog kovida proizvodi snažan ćelijski imuni odgovor i na nove sojeve koronavirusa, što ih čini manje opasnim nego što se mislilo.Istraživači sa Instituta za imunologiju La Jolla i Univerziteta u Kaliforniji ispitivali su reakcije T-ćelija na nove sojeve korone i zaključili su da su odgovori kod pacijenata koji su bili vakcinisani ili prethodno zaraženi jednako snažni kada su suočeni sa novim varijantama kovida 19."Iako se ne očekuje da će T-ćelije biti efikasne u sprečavanju same infekcije, verovatno je da mogu da smanje ozbiljnost kovida 19", navodi se u izveštaju.Ohrabrujući rezultati ovog istraživanja stižu nakon zabrinjavajućih podataka koji su se pojavili iz Brazila, gde je otkriveno da je varijanta P. 1, koja se od tada proširila u više od 25 zemalja, izazvala manje efikasan odgovor antitela kod vakcinisanih i ljudi koji su preležali koronavirus.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=bnPMSrHVIHQ***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram