Ima li uopšte razlike?
Uz svaki antibiotik obično treba piti i probiotik kako bismo od leka dobili najbolje, a ne i eventualne nuspojave i štetu u crevima. Onda se desi da lekar preporuči neki koji košta, recimo, 1.000 dinara, a u apoteci nam potom kažu da ima znatno jeftinijih za, recimo, 400 dinara. I onda se nametne logično pitanje – kakva je razlika između skupljih i jeftinijih probiotika i ima li je uopšte. O tome za Nova.rs govori doktor Dragan Miljković.
„Razlike i te kako ima. Recimo, na našem tržištu postoje firme koje se decenijama bave izučavanjem isključivo probiotika i njihov najjeftiniji proizvod košta oko 1.500, 2.000 dinara, a idu i do 5.000 dinara. Ali to je s razlogom. Poenta je u tome da cena probiotika zavisi od toga koliko on ima različitih sojeva bakterija i koliko miliona, odnosno milijardi tih bakterija. Oni koji ih imaju više, skuplji su. Oni koji koštaju par stotina dinara sa skupljima jednoastavno ne mogu da se porede po kvalitetu.“
Doktor priča i koliko daleko je zapravo otišla medicina što se tiče probiotika.
„Tako danas te skuplje firme proizvode, na primer, probiotik sa antibiotikom, probiotik samo za putovanja, tj. za dijareju, onda probiotik samo za atopijski dermatitis, za alergiju na hranu, za hronični zatvor, za astmu, za kandidijazu, za Kronovu bolest, za helikobakteriju pilori… A na sve to, sada postoji i probiotik za lečenje migrene.“
Naš sagovornik napominje da je jako bitno šta ima u sastavu svakog probiotika, mada se oni svi preporučuju.
„Probiotici se razlikuju u toj količini bakterija koje sadrže i zato je važno slušati lekara kada vam nešto preporuči jer on to radi u skladu sa vašim specifičnim potrebama.“
A šta su zapravo probiotici?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je probiotike 2014. godine kao “žive mikroorganizme koji, kada se daju u adekvatnim količinama, imaju blagotvoran zdravstveni efekat na domaćina”. Najčešće, probiotici se definišu kao kombinacija živih korisnih bakterija i/ili kvasca koji prirodno žive u vašem telu.
Iako se na bakterije obično gleda u negativnom svetlu kao na nešto što nas čini bolesnim, one zapravo žive u našem telu i kada smo zdravi. Postoje dve vrste bakterija – dobre i loše.
Probiotici se sastoje od dobrih bakterija koje pomažu da naše telo bude zdravo i dobro funkcioniše.
Probiotike unosimo kroz ishranu, a kupuju se i kao suplementi, u prahu, kapsulama ili u tečnoj formi. Svaki probiotik mora imati oznaku koja govori i specifičnoj vrsti, soju bakterije i količini.
Glavni zadatak probiotika je održavanje zdrave ravnoteže između loših i dobrih bakterija u vašem telu. Kada smo bolesni, loše bakterije ulaze u naše telo i povećava se njihov broj. Dobre bakterije iz probiotika rade na borbi protiv loših bakterija i uspostavljaju balans, čineći da se osećamo bolje. Dobre bakterije nas održavaju zdravim tako što podržavaju imunološku funkciju organizma i kontrolišu upalu.
Kao opšte pravilo, brojni proizvođači antibiotika preporučuju da se sačeka sat do dva nakon uzimanja antibiotika. Nakon toga dovoljni nivoi korisnih bakterija su u stanju da dođu do creva i opstanu u njima, od čega zavisi efikasnost probiotika. Probiotike bi trebalo piti i sedam dana nakon što se okonča terapija antibioticima.
Pored supelemenata, količina dobrih mikroba u telu može se povećati kroz hranu i piće. Možda već koristite određene namirnice u svakodnevnoj ishrani koje sadrže probiotike. Fermentisana hrana (poput jogurta i kiselih krastavaca) sadrži mnoštvo dobrih bakterija koje čine dobro za vaše telo. Postoje i fermentisani napici poput kombuhe ili kefira koji unose dodatne probiotike u vašu ishranu.
BONUS VIDEO: Prof. dr Milica Bajčetić: Velika je zabluda da su antibiotici lek za viruse