0
Oči mogu ponuditi „prozor u dušu“, kako pesnici kažu, ali takođe imaju mnogo toga da kažu o vašem zdravlju.
Suve oči mogu biti znak reumatoidnog artritisa. Visok nivo holesterola može prouzrokovati stvaranje belog, sivog ili plavog prstena oko obojenog dela oka, koji se zove dužica.
Zlatni prsten od bakra koji kruži oko dužice je ključni znak Vilsonove bolesti, retkog genetskog poremećaja koji uzrokuje nakupljanje bakra u mozgu, jetri i drugim organima.
I to nije sve: oštećenje krvnih sudova u zadnjem delu oka, zvanih mrežnjača, može biti rani znaci oštećenja nerava usled dijabetesa, visokog krvnog pritiska, koronarne arterijske bolesti, čak i raka, kao i glaukoma i starenja.
Provera znakova bolesti je ključni razlog zašto vam lekar širi oči na pregledima. Uskoro će možda postojati još jedan dobar razlog da patite od nekoliko sati zamagljenog vida.
Nova studija, za koju naučnici kažu da je prva te vrste, kaže da bi mrežnjača (retina) takođe mogla biti u stanju da nam pruži lak, neinvazivan način da odredimo pravo biološko doba našeg tela – što može, ali ne mora da odražava naše hronološko doba.
Pročitajte još:
„Retina nudi jedinstven, pristupačan prozor za procenu osnovnih patoloških procesa sistemskih vaskularnih i neuroloških bolesti koje su povezane sa povećanim rizikom od smrtnosti“, napisao je autor studije dr Minguang He, profesor oftalmološke epidemiologije na Univerzitetu u Melburnu.
Studija je objavljena u utorak u British Journal of Ophthalmology.
Studija je analizirala preko 130.000 slika mrežnjače iz uzoraka koje su dali ljudi koji su učestvovali u UK BioBank, dugotrajnoj vladinoj bazi sa preko 500.000 učesnika između 40 i 69 godina.
Naučnici su procenili „razliku u godinama u mrežnjači“ između stvarnog biološkog zdravlja oka i starosti osobe od rođenja.
Izračunat je porast rizika od smrti od bilo kog uzroka za 2 odsto, za svaku godinu razlike između stvarne starosti osobe i biološke starosti identifikovane na oku.
Veće razlike od tri, pet i 10 godina između stvarne starosti i biološke starosti, merene preko mrežnjače, bili su povezani sa do 67 odsto većim rizikom od smrti od određenih bolesti, čak i ako se uzmu u obzir drugi faktori kao što su visok krvni pritisak, težina i razlike u načinu života kao što je pušenje.
Postojale su dve grupe bolesti za koje naučnici nisu uspeli da predvide povećani rizik od smrti: kardiovaskularne bolesti i rak. To bi moglo biti zbog manjeg broja takvih slučajeva u proučavanoj populaciji, rekli su naučnici, ili zbog poboljšanja u lečenju raka i srčanih bolesti.
„Naši novi nalazi su utvrdili da je starosna razlika u mrežnjači nezavisni prediktor povećanog rizika od smrtnosti, posebno od nekardiovaskularnih bolesti i smrtnosti bez raka“, napisali su He i njegov tim.
***
Bonus video: Intervju Lazar Davidović dekan Medicinskog fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
