Genetski holesterol je podmukla bolest koja izaziva srčani udar i kod mladih ljudi: Nema nikakav simptom i samo ovako može da se otkrije

Neki ljudi imaju genetski defekt koji dovodi do povišenog holesterola– tzv. porodična hiperholesterolemija. Ova bolest je podmukla – obično nema simptoma i otkrije se tek kad neko doživi srčani udar.

Ravnoteža holesterola zavisi od toga šta jedemo, o tome koliko smo fizički aktivni, ali i od naše genetike.

Nažalost, neki se ljudi rađaju s genetskom greškom koja dovodi do visokog holesterola. Ova se bolest naziva porodičnom hiperholesterolemijom, često je nazivaju i genetskim holesterolom. Ako se ovaj problem ne otkrije na vreme, uzrok je srčanog udara i kod mladih ljudi.

Gen se nasleđuje od oca ili od majke

‘Uglavnom se rađamo s vrlo niskim vrednostima LDL holesterola. Problem nastaje zbog ishrane, manjka fizičke aktivnosti, gojaznošću. Određeni broj pacijenata, koji nije mali, može imati i genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola. Ova bolest naziva se porodična hiperholesterolemija i nije retka pojava koja se prenosi s kolena na koleno.

Dakle, ako jedan od roditelja već ima ovu bolest, šansa da će i dete imati povišen holesterol je 50 odsto. I ljudi koji su izloženi vrlo visokim nivoima holesterola, a ne kontrolišu ga često, dožive infarkt miokarda u ranijoj dobi’, objasnila je endokrinološkinja dr Katarina Lalić.

Što je viši nivo LDL holesterola to je veći rizik od ateroskleroze

Po rečima doktorke Lalić ako mlađi ljudi dobiju srčani udar, uvek treba da posumnjaju na porodičnu hiperholesterolemiju.

‘Sve do sada urađene studije jasno pokazuju da što je duža izloženost višim koncentracijama holesterola rizik od ateroskleroze značajno raste’, upozorava profesorka Lalić.

Naslage LDL holesterola u krvnim sudovima nazivaju se – pritisak. S vremenom se pritisak može nakupiti i toliko suziti krvne žile da prestane protok krvi, uzrokujući bolesti srca i krvnih sudova. Zbog toga se ovaj holesterol često naziva i lošim holesterolom.

Tako će, na primer, ljudi koji nemaju povišeni holesterol i koji paze biti izloženi riziku od infarkta miokarda i ateroskleroze tek nakon 60. godine.

‘Ta visina LDL holesterola kod osoba koje nisu rizične (pušenje, gojaznost, dijabetes, starija dob…) trebalo bi da bude niža od 3 mmol/l. Kod umerenog rizika razina LDL holesterola je 2,6 mmol/l, kod visokog rizika LDL bi trebalo da bude manji od 1,8 mmol/l, a kod osoba s najvećim rizikom trebalo da budu jako niski, odnosno manji od 1,4 mmol/l’, kaže dr. Lalić.
Najjednostavnijim vađenjem krvi može se na vreme otkriti da li postoji povišen holesterol, kako bi se na vreme smanjio njegov loš i razoran uticaj.

Svako bi trebalo da prođe skrining test LDL

Kaže da je najveći problem to što pacijenti s povišenim lošim holesterolom uglavnom ne osećaju ništa i nemaju simptome.

Kod mnogih bolesnika povišeni holesterol otkriju tek kad dožive infarkt miokarda. Zbog toga svako treba da poseti svog lekara i proveriti visinu LDL kolesterola. Muškarci bi prvi test na LDL holesterol trebalo da urade u dobi od 35 godina, a žene u dobi od 45 godina ili ranije ako postoje druge pridružene bolesti, ako postoji porodična anamneza osoba koje su rano imale srčani ili moždani udar.

Nakon skrininga vrlo je važno konsultovati se s lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL kolesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni problemi u porodici, da utvrde visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na pacijenta na daljnje lečenje.