Opsesivno-kompulsivni poremećaj ili skraćeno OKP je često korišćen termin u svakodnevnom govoru kojim se najčešće opisuje osoba koja ima potrebu da sve bude često i organizovano. Međutim, OKP je mnogo više od toga. Reč je o poremećaju koji može imati dramatičan uticaj na život pojedinca i koji u nekim slučajevima zahteva i ozbiljno lečenje.

OKP je na određen način misterija, s obzirom da ni naučnici nisu sasvim sigurni šta ga izaziva. U nekim slučajevima može biti nasledan u krugu porodice, ali to ne znači da ćete ga nužno imati ako ga ima neko vama blizak. Takođe, i simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe.

Šta je opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP)?

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj u kojem ljudi imaju ponavljajuće, neželjene misli, ideje ili senzacije (opsesije). Da bi se otarasili tih misli, oni osećaju da moraju da rade nešto ponavljajuće (kompulzije). Ponašanja koja se ponavljaju, kao što su pranje/čišćenje ruku, provera stvari i mentalni činovi kao što su (brojanje) ili druge aktivnosti, mogu značajno da ometaju svakodnevne aktivnosti i društvene interakcije osobe, navodi Američko društvo psihologa.

To ipak ne znači da svi koji imaju uznemirujuće misli ili ponašanja imaju OKP. Bitna razlika je to što kod osoba koje imaju OKP misli su uporne i nametljive, a ponašanja su kruta. Neizvođenje određenih ponašanja obično izaziva specifičan strah od strašnih posledica (za sebe ili voljene osobe). Mnogi ljudi sa OKP znaju ili sumnjaju da njihove opsesivne misli nisu realne, ali imaju poteškoća da prestanu sa tim mislima ili da zaustave kompulzivne radnje.

Dijagnoza OKP zahteva prisustvo opsesivnih misli i/ili kompulzija koje oduzimaju vreme (više od jednog sata dnevno), izazivaju značajan stres i ometaju rad ili društveno funkcionisanje.

Koliko je učestao i rasprostranjen OKP?

Istraživanja sugerišu da će tokom života oko 2,3% populacije, ili 1 od 40 ljudi, razviti OKP, a da 1,2% ljudi ima OKP u bilo kom periodu od 12 meseci. Prema nekim studijama, broj dijagnoza OKP se vremenom povećao. Na primer, jedna studija je otkrila da se broj prijavljenih dijagnoza OKP-a povećao u Danskoj, Finskoj i Švedskoj u poređenju sa devedesetim godinama.

Istraživanja u SAD pokazuju da je rasprostranjeniji među ženama nego među muškaracima. OKP često počinje u detinjstvu, adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Neki ljudi mogu imati pojedine simptome OKP-a, ali ne ispunjavaju pune kriterijume za ovaj poremećaj.

Da li postoji razlika između OKP-a i OKP-a ličnosti?

Osoba sa OKP-om doživljava svoje misli kao problem toliko da često izvršava radnje iz straha da će se nešto loše dogoditi.

Nasuprot tome, ponašanje nekoga sa OKP-om ličnosti se sprovodi sa ličnim uverenjem da kako oni stvari rade tako stvari treba da se rade.

Simptomi opsesivno-kompulsivnog poremećaja

Opsesivno-kompulzivni poremećaj obično uključuje i opsesije i kompulzije. Ali takođe je moguće imati samo simptome opsesije ili samo simptome kompulzije.

Simptomi opsesije

Opsesije OKP su ponavljane, uporne i neželjene misli, nagoni ili slike koje su nametljive i izazivaju uznemirenost ili anksioznost. Možete pokušati da ih ignorišete ili da ih se rešite izvođenjem kompulzivnog ponašanja ili rituala. Ove opsesije obično napadaju kada pokušavate da razmišljate ili radite druge stvari.

Opsesije često imaju teme za sebe, kao što su:

Strah od kontaminacije ili prljavštine
Potreba da stvari budu uredne i simetrične
Agresivne ili užasne misli o gubitku kontrole i povređivanju sebe ili drugih
Neželjene misli, uključujući agresiju

Primeri znakova i simptoma opsesije uključuju:

Strah od kontaminacije dodirivanjem predmeta koje su drugi dodirnuli
Konstantno prispitivanje da ste zaključali vrata ili isključili šporet
Intenzivan stres kada objekti nisu uredno poređani ili postavljeni na određeni način
Neprijatne seksualne slike
Izbegavanje situacija koje mogu izazvati opsesije, kao što je rukovanje

Simptomi kompulzije

Opsesivno-kompulzivne kompulzije su ponavljajuća ponašanja za koja osećate da ih morate izvesti. Ova ponavljajuća ponašanja ili mentalni činovi imaju za cilj da smanje anksioznost u vezi sa vašim opsesijama ili spreče da se nešto loše dogodi. Međutim, bavljenje prisilama ne donosi zadovoljstvo i može ponuditi samo privremeno oslobađanje od anksioznosti.

Kao i kod opsesije, kompulzije obično imaju teme, kao što su:

Pranje i čišćenje
Proveravanje
Brojanje
Preterana uređenost (perfekcionizam)

Stroge rutine
Zahtevanje stalnog uveravanja

Primeri znakova i simptoma kompulzije uključuju:

Pranje ruka dok vam koža ne postane “dovoljno čista”
Više puta proveravate vrata da biste bili sigurni da su zaključana
Više puta proveravate rerenu da biste bili sigurni da isključena

Brojanje u određenim obrascima
Tiho ponavljanje molitve, reči ili fraze
Raspoređivanje predmeta ili namirnica u kuhinji prema tačnom rasporedu od kog se ne odstupa

Razlika između kompuzivnog i impulsivnog ponašanja

Ponašanje je kompulzivno kada imate potrebu da istu radnju radite više puta, sve dok osećaj anksioznosti ili nelagode ne nestane, a pod impulisivnim ponašanjem smatra se kada određene radnje činite bez predumišljaja i ne razmišljajući o posledicama.

Sa druge strane, impulzivno ponašanje nije tako blisko povezano ni sa jednim specifičnim poremećajem. Primeri ovakvog ponašanja su, na primer, kupovina nečeg skupog što nam zaista nije potrebno ili ne možemo da priuštimo, a da to nismo planirali ili kada vičemo na nekoga jer smo ljuti.

Kako OKP utiče na kvalitet života?

OKP može uticati na ljude na različite načine. U nekim slučajevima može blago uticati na svakodnevni život, ali u drugim može u potpunosti uništiti nečiji život.

Na primer, pojedinici koji imaju jače simptome OKP-a mogu provesti veći deo dana vršeći razne ponavljajuće radnje zbog čega ne mogu da izađu iz kuće ili da se bave normalnim aktivnostima. Neki ljudi sa OKP-om sprovode svoje rituale i kompulzije u tajnosti ili da izbegavaju društvenu interakciju kako bi mogli da dovrše kompulzije.

OKP može biti toliko ozbiljan da može i ozbiljno uticati na neke ili sve oblasti života osobe, ponekad ometajući ili potpuno uništavajući sposobnost učenja, radni odnos ili razvoj karijere, kao i odnose sa partnerima, rođacima i prijateljima.

U najtežim slučajevima, može dovesti i do fizičkih posledica kod osoba koje, na primer, usled OKP-a čupaju kosu ili konstantno i agresivno češu kožu. Zabeležni su i slučajevi da osobe sa OKP-om pribegavaju alkoholu ili drugim zabranjenim supstancama.

Kako se postavlja dijagnoza OKP-a?

Ne postoji jedinstveni test za OKP, ali zdravstveni radnici mogu da postave dijagnozu na osnovu procene ponašanja, misli i osećanja osobe. Da bi se dijagnostikovala opsesivno-kompulsivna ponašanja, opsesivne misli i kompulzivno ponašanje moraju da oduzimaju mnogo vremena (više od 1 sata dnevno).

Da li je moguće izlečiti OKP?

OKP je hronično stanje, ali uz terapiju, izgledi za poboljašnjem simptoma su dobri. Mnogim ljudima će simptomi biti dovoljno smanjeni da mogu da uživaju u dobrom kvalitetu života.

Lečenje opsesivno-kompulsivnih poremećaja

Glavni tretmani za OKP su:

Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) – uključuje terapiju poznatu kao stepenovano izlaganje sa prevencijom odgovora (ERP), koja vas ohrabruje da se suočite sa svojim strahom i dozvolite da se opsesivne misli pojave bez “neutralisanja” kompulzijama

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) – ovaj lek može pomoći u smanjenju simptoma menjanjem ravnoteže hemikalija u vašem mozgu

Ako ovi tretmani nisu efikasni ili je vaše stanje posebno teško, možda ćete morati da budete upućeni u specijalizovanu službu za mentalno zdravlje radi lečenja.