2
"Grip jednostavno mora da se odleži."
Temperatura koja nikako ne spada, bolovi u celom telu, osećaj kao da je brzi voz prešao preko vas… Mnogi se u ovo vreme osećaju baš tako. I kako onda pomoći sebi u sezoni gripa, kako se sačuvati, kako ojačati organizam, da li piti suplemente, treba li skidati temperaturu? O tome smo razgovarali sa lekarima iz Srbije.
Doktorka Snežana Rsovac, pulmološkinja sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, za portal Nova.rs priča kad i kako zapravo treba skidati povišenu telesnu temperaturu.
„Generalna preporuka jeste da se temperatura ne skida do 38,5, ali ako je dete imalo febrilne konvulzije i sa nižom temperaturom, treba je skidati. To treba raditi rashlađivanjem tela u kombinaciji sa antipireticima, s tim što je uvek najbolje konsultovati se s lekarom.“
Što se tiče preventive i očuvanja imuniteta, doktorka izdvaja ono najvažnije što nikako ne treba da smetnemo sa uma.
„To su higijena, pranje ruurku, provetravanje prostorija, boravak na svežem vazduhu, raznovrsna ishrana (sezonski povrće i voće sezonsko, meso).“
A kad su suplementi u pitanju – pažljivo.
„Suplemente treba da uzimaju samo oni koji imaju nedostatak, a zna se koje su to kategorije – novorođenčad treba da uzimaju vitamin D i A, deca sklona virusnim infekcijama cink, odrasli vitamin C i D, koji pritom može da se izmeri. Nisam pristalica suplementacije koja nije kontrolisana“, kaže dr Rsovac.
Među onima koji zakače grip dosta je, nažalost, onih koji ne odu na vreme lekaru sve misleći da će simptomi proći i da će za dan, dva biti bolje. A stanje se onda zakomplikuje i problem stigne eventualno i do pluća. Otuda pitanje treba li zapravo na prvi znak gripa ići u dom zdravlja.
Pročitajte još:
„Što se tiče virusa gripa ili bilo kog drugog respiratornog virusa, koji bude najčešće praćen temperaturom, mi tolerišemo prisustvo te povišene temperature dva dana. Treći dan, ako bude visoka, to je znak da treba da se javite lekaru. Dakle, ne treba na prvi znak temperature ići doktoru, već treba piti paracetamol, a temperaturu spuštati tek kad pređe 38 stepeni. Sačekajte jedan dan, sutradan, pa ako i dalje bude visoka temperatura, treći dan već treba ići lekaru. Ako četvrti dan bude dobro, onda pratimo pacijenta i sve obično prođe bez antibiotika. Ako temperatura pak traje i četvrti dan, radimo laboratorijske analize u zavisnosti od simptoma, recimo, rendgen pluća, pregled grla, nosa, i onda procenjujemo da li treba antibiotska terapija ili ne“, kaže doktorka Vesna Radulović, specijalistkinja pneumoftiziologije.
Doktorka objašnjava i koji su simptomi na osnovu kojih znamo sigurno da je u pitanju grip.
„Pacijenti obično kažu da ih sve boli, koža, kosa, leđa, gde god pipnu. To je uz visoku temperaturu znak da je grip u pitanju. A kod gripa je najvažnije mirovanje. Mnogi pacijenti greše – bude im bolje dva, tri dana bez temperature i oni odmah odu na posao. I onda ih preseče i sve se vrati. Pacijenti koji dobiju upalu pluća baš to najčešće kažu – pre desetak dana sam dobio visoku temperaturu, bio sam bolje, počeo sam da radim i evo sad mi je loše, vratila se temperatura, kašljem, malaksao sam… Onda mi neretko konstatujemo upalu pluća. Grip jednostavno mora da se odleži, da se miruje minimum nedelju dana. Organizam mora da se u potpunosti oporavi jer virus nas jako iscrpi. A ako se ne oporavite lepo, a vratite se na posao, velike su šanse da ćete sa tako načetim imunitetom da se susretnete sa drugim virusima i bakterijama i onda bude još gore.“
Doktorka napominje i da je vrlo važno nikako ne uzimati na svoju ruku antibiotike jer se oni ne daju za viruse već samo da bi se sprečile dodatne bakerijske komplikacije.
„U suprotnom imaćemo ogroman problem da bakterije budu rezistentne na sve antibiotike. Banalne infekcije nećemo imati čime da lečimo.“
Sve virusne infekcije treba da shvatimo ozbiljno jer su potencijalno opasne, kaže dr Dragan Miljković, lekar opšte medicine.
„Da bismo se sačuvali, najbolje je izbegavati mesta gde su javni skupovi, igraonice, slavlja, velike tržne centre, zatvorene prostore jer se virusi brzo šire. Ni maske ne pomažu mnogo. Deca koja imaju bronhitise i anemična su, sa astmom su posebno rizična sada. A rizik da se zarazimo u gužvi je skoro 90 odsto. Svi sm mi roviti. Imunitet je mnogima već načet, posebno zbog svega što smo prošl za vreme korone.“
Zato doktor napominje da prevencija treba da važi uvek, ne samo u sozoni gripa.
„Treba se držati higijensko-dijetetskog režima zdravog života – doručak, ručak, večera, zatim osam sati sna, bez iscrpljivanja, redovna fizička aktivnost, malo multivitamina, dosta tečnosti poput kompota, supica, čajeva, ali ne prevrućih da se ne izgori grlo.“
Takođe, dobro je ispirati redovno grlo i nos, kaže dr Miljković.
„To može da se radi fiziološkim rastvorom ili morskom vodom jer se u grlu i nosu talože virusi i bakterije. Uz temperaturu, desi se da stafilokok ili streptokok iz usta napdnu sinuse i grlo, a ako se javi i pneumokok, onda je moguća i upala pluća. Antibiotik se daje prema antibiogramu i uz sve analize, kompletnu krvnu sliku i CRP, daje ih iskuljučivo lekar.“
Doktor za kraj ističe i kako da prepoznamo razliku između gripa i korone.
„Sve visoke temperature preko 38, 39 stepeni upućuju na sezonski grup. Ali ako vas posle četvrtog dana lomi temperatura od oko 37,3 i gubi se miris i ukus, vrlo je verovatno da je kovid. Onda se radi test, D dimer i druge neophodne analize i lekar dalje postupa prema rezultatima.“
BONUS VIDEO: dr Predrag Mitrović: Za srce su najopasnije nagle promene temperature
