Kako menjanje sata zapravo utiče na naš organizam

Nakon što u nedelju još jednom vratimo kazaljke unazad, spavaćemo sat duže, ali najverovatnije će nas potom mučiti depresija, bićemo hronično nenaspavani, a mogući su i kardiovaskularni problemi - bar tako tvrde stručnjaci. Zato se svake godine nadamo da će se pomeranje sata ukinuti.Pre više od 200 godina neko se dosetio da stvori privid dužeg dana u toku zime, tj. da se uz pomoć pomeranja kazaljki što bolje iskoristi dnevno svetlo tokom zimskih meseci. Tako je u drugoj deceniji 20. veka zaživela ideja da, kada u jesen vreme pomerimo jedan sat unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji i tako učinimo nešto „korisno“ za ljude.Nakon višedecenijske pauze, ovaj princip je ponovo počeo da funkcioniše sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, vremenom se pokazalo da i nije tako opravdan jer u tim mesecima, od novembra do marta, više koristimo klima-uređaje, pa je veća potrošnja struje, više je saobraćajnih nesreća, kao i zdravstvenih problema.Medicinska istraživanja kažu da smo zbog zimskog računanja vremena hronično neispavani, anksiozni, nezadovoljni, razdražljivi, da je više kardiovaskularnih problema i komplikacija prilikom izvođenja operacija na srcu, pa čak i deca imaju problema sa koncentracijom u školi.Stručnjaci kažu da promena vremena ima „dramatične efekte“ na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu, a deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu, piše Euraktiv Nemačka.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramBONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortistanamsedesavadokspavamodz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]