Šta se zapravo krije iza istraživanja koje govori da maske nemaju efekta?
„Jednostavno nema dokaza da maske prave bilo kakvu razliku“, rekao je nedavno Tom Džeferson, oksfordski epidemiolog, a preneli su svetski mediji.
Kako se navodi, Džeferson i 11 kolega sproveli su analizu naučnih studija o efikasnosti maski za smanjenje širenja respiratornih bolesti, uključujući kovid 19. Oni su to uradili za Cochrane, britansku neprofitnu organizaciju koja se smatra zlatnim standardom kada su u pitanju zdravstveni podaci. Zaključci su zasnovani na 78 kontrolisanih studija, od kojih su šest tokom pandemije kovida, sa ukupno 610.872 učesnika u više zemalja.
Ova vest digla je veliku prašinu, te se nameće dilema – može li se zaista staviti tačka na tako veliko pitanje.
O tome smo razgovarali sa Slobodanom Bubnjevićem, fizičarom i naučnim novinarom.
On za portal Nova.rs govori zašto je dotična analiza problematična.
„Mislim da se mora biti oprezan sa ovim nalazima. Prvo, nedavno je izašlo CDC istraživanje koje daje sasvim druge rezultate, a nije uvršteno u Džefersonovu meta analizu. A meta analiza mora da obuhvati sve objavljene studije o određenoj temi. Drugo, što je ključno, pitanje je kakve su studije obuhvaćene tom analizom. Taj tim se inače dugo bavi maskama i oni su na svoju postojeću bazu analiza o maskama dodali novih 12 studija, ali najrazličitijih, a možemo pretpostaviti šta se sve u svetu objavljuje. Na primer, fokus jednog od pitanja bile su samo četiri studije, a od te četiri samo je jedna objavljena, dakle, tri preostale nisu prošle recenziju. Treće pitanje na koje ukazuju naši lekari u Srbiji – šta su i na koji način ispitivale analizirane studije? Ispostavlja se da je to najveći problem. To nije bilo ništa više od običnih anketa – istraživači iz tih studija su prosto pitali ljude jesu li nosili masku i da li su dobili kovid. Nisu to istraživanja gde znate da ljudi zaista nose masku, a onda proveravate jesu li zaraženi ili nisu. I na osnovu toga ste zaključili da rezultati ne pružaju dokaze o tome da maske štite od korone.“
Naš sagovornik kaže da medicinska nauka podrazumeva i ankete, ali se postavlja pitanje kako na osnovu toga može da se izvuče zaključak da maska nije efikasna.
Stoga on daje slikovito poređenje koje može bolje da dočara ceo ovaj slučaj.
„To bi bilo kao da se u fizici studentima zada da mere veličinu gravitacionog ubrzanja. I recimo da studentima nije dan, rezultati su im loši. Ali posle se uzmu sve te njihove studije koje su radili, pogledaju se i kaže se da meta analiza pokazuje da studenti nisu utvrdili da postoji gravitaciono ubrzanje. I onda se iz toga zaključi da na Zemlji nema gravitacije. A u to nije uračunato ono što su pisali Njutn, Ajnštajn, Hoking… i što je dokazano u ogromnom broju egzaktnih eksperimenata. Tako su i Džeferson i kolege u tom svom zaključku kazali da tih 12 studija ne dokazuje da je maska efikasna. Meni njihov zaključak možda nešto kaže o tim studijama, ali ništa ne govori koliko je maska efikasna.“
Pročitajte još:
Ako maska pomaže, onda je ogromna šteta od te nepotpune informacije iz ove meta analize, prema kojoj smo maske navodno uzaludno nosili dve godine, kaže Bubnjević.
„.Ima mnogo drugih studija koje govore da nije besmisleno da se to radi. Sa stanovišta fizike, gde se takođe istraživači bave maskama, situacija je mnogo jasnija. Naime, Japanci su na početku pandemije korone u laboratorijskim uslovima radili testove sa robotima – masku bombarduju kapljicama, što je isti efekat kao kad neko kašlje ili diše u vas. Pokazalo se da skoro ništa ne prolazi kroz masku. Uvek postoji pitanje ostalih faktora zaražavanja, recimo, kako i kada neko nosi masku, a zarazi se kod kuće, od dece iz vrtića. Takođe, sa stanovišta fizike – virus jeste jako mali, ali je ključno to njegovo putovanje kroz masku. Kada putuje od jednog do drugog zaraženog, on je u kapljici, ali to je nalik na putovanje između Beograda i Rima. Velika je razlika kako biste se probili do tamo brže i efikasnije – avionom, bez ikakve barijere, ili da na jednom delu morate da se probijate peške, kroz masku. Pošto je virus veličine stotinak nanometara, a maska debljine reda oko milimetar, to je za virus jedna vrlo neizvesna faza putovanja kroz prašumu dužine od deset kilometara. Većina virusa ne uspeva da preživi takvu avanturu i stigne na drugu stranu.“
O svemu ovome je nedavno na svom blogu Ljudi i ostale laži govorio i radiolog Aleksandar Ivković.
On za Džefersonov rad kaže da je u pitanju pregled dostupne literature, a ne njihovo istraživanje.
„Skoro svi radovi se odnose na grip i nastali su do 2016. godine. Pominju se i neke studije o kovidu 19 koje još nisu objavljene. Navode da nošenje maski nije imalo uticaja na širenje epidemije (osim možda individualno) i da nema razlike između hirurških i N95 maski. Navode da su studije koje su obradili uglavnom sa niskom dozom pouzdanosti i da je većina rađena u sredinama sa malim prihodima gde ljudi nisu ni imali para da kupuju maske i redovno ih menjaju. Autori zaključuju da maske i higijena nemaju efekta na suzbijanje epidemije. Istina, navode da je pouzdanost te izjave vrlo mala i zato predlažu da im se da novac da sprovedu istraživanja. Kasnije navode da su metode sprečavanja širenja epidemije brojne i da se sve moraju poštovati, ali ko će to da čita. Dalje u radu ima još besmislenih izjava, tj. nazovi činjenica. Zaključci bi trebalo da se svode na to da nije potrebno prati ruke i dezinfikovati površine, osim možda tu gde su deca. Jedan zaključak mi je fascinantan – u fitnes klubu nije bilo zaraženih iako su vežbali zajedno, znači da fizičko rastojanje nije potrebno – dakle, bravo za besmislenost, autor izjave zaslužuje medalju za glupost i poništenje svih diploma. Tamo gde niko zaražen nije ušao, nije bilo prenosa. Pa prvo treba da neko zaražen uđe unutra, ako nema zaraženih, ko bi preneo virus? Da ne govorim da je čitava konstrukcija besmislena. Nisu bili zatvoreni u fitnes klubu kao u Dekameronu.“
Radiolog Ivković stoga ističe da je sve to primer nečasnosti.
„Rad služi samo da bi se navukla dalja sredstva za ispitivanje i nema nikakav medicinski značaj. Autori to i ne kriju, samo ne iznose na prvom mestu. Ovaj rad spada u kategoriju „pričali mi ljudi“, anegdotalni dokazi bez ikakvog istinskog dokazivanja. Primer kako ne treba da se bavi naukom. Ako su autori sigurni da maske ne pomažu, neka se prošetaju kroz kovid bolnicu bez maski i bez zaštite, nema razloga ni ruke da peru. Baš se pitam da li su spremni na takav eksperiment. To preporučujem i onima koji sada likuju i tvrde kako su u pravu da maske ne treba da se nose. Pravac kovid bolnica, bez maski i bez higijene. Zašto sam siguran da niko neće pristati na to? Znam za jedan slučaj, sahranjena je.“
BONUS VIDEO: Kako je 12 beba zaraženo koronom u beogradskom porodilištu?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare