0
Insulinska rezistetncija jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak sindrom policističnih jajnika, najčešćeg endokrinološko-ginekološkog poremećaja kod žena. Ovaj sindrom pogađa osam do 13 odsto žena u reproduktivnom dobu i najčešći je uzrok steriliteta.
Dijabetes danas predstavlja veliki zdravstveni problem, jer sve češće pogađa mlađe, radno aktivno stanovništvo. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 770.000 obolelih ili 12 odsto odraslog stanovništva, a najveći broj njih, oko 90 odsto, ima dijabetes tip 2, koji se, između ostalog, javlja i kao posledica savremenog načina života. Upravo je to razlog zašto farmaceuti Farmaceutske komore Srbije, sada već pet godina, sprovode standardizovanu usluga u apotekama širom naše zemlje, kako bi pacijentima ukazali na važnost dobre kontrole dijabetesa, ali i da bi osobama koje su u riziku za razvoj ove bolesti skrenuli pažnja da do nje ne bi došlo.
„Glavni faktori rizika za nastanak sindroma policističnih jajnika su insulinska rezistencija, gojaznost, genetika, hormonski poremećaji, nedovoljna fizička aktivnost, upotreba određenih lekova, i stresan način života. Insulinska rezistencija zahteva poseban način ishrane, što podrazumeva namirnice bogate vlaknima i proteinima. Treba birati hranu niskog glikemijskog indeksa, koja sadrži zdrave masti. Žene sa ovim sindromom češće imaju druga zdravstvena stanja, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju, visok holesterol, bolest srca, karcinom endometrijuma (rak unutrašnje sluznice materice)“ objašnjava Emilija Trbović, magistar farmacije farmaceutske komore Srbije.
Policistični jajnici su stanje u kojem jajnici proizvode abnormalnu količinu androgena, muških polnih hormona, koji su obično prisutni kod žena u malim količinama. Sindrom policističnih jajnika je poremećaj kada se u jajnicima formiraju brojne male ciste (kesice ispunjene tečnošću). Kod ovih žena, pored izostanka ovulacije je slabiji kvalitet jajne ćelije i endometrijuma.
Pročitajte još:
Uzrok policističnih jajnika je nepoznat, ali žene sa porodičnom istorijom ili dijabetesom tipa 2 su u većem riziku.
„Svim pacijentkinjama se savetuje promena životnog stila i navika, gubitak prekomerne telesne težine intenziviranjem fizičke aktivnosti i smanjenjem kalorijskog unosa. Smatra se da redukcija od svega pet do 10 odsto telesne težine može značajno povećati broj ovulatornih ciklusa kod ovih pacijentkinja. Lečenje podrazumeva promenu načina života, odrgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost u cilju smanjenja telesne težine kako bi se normalizovala ovulacija i povećala senzitivnost na insulin. Primena lekova zavisi od simptoma i ciljeva pacijentkinje u pogledu plodnosti. Kod neredovnih menstruacija kada trudnoća nije poželjna lekari propisuju oralne kontraceptive u malim dozama. Oralni kontraceptivi su od pomoći i kod akni i prekomerne maljavosti koja vrlo često prati ovaj sindorm. U terapiji vrlo često viđamo i spirinolakton, koji se u ovom slučaju primenjuje u cilju lečenja pojačane maljavosti uzrokovane viškom androgena, kada oralni kontraceptivi nisu bili od pomoći. Kod žena sa rezistencijom na insulin lekari uključuju metformin kako bi se korigovali metabolički poremećaji“, ističe Trbović.
Pored lekova u terapiji policističnih jajnika vrlo često se primenju i supelemnti, a jedan od njih je inositol, šećer koji se stvara u telu i nalazi se u hrani.
Uticaj stresa kao faktora rizika na razvoj dijabetesa i pojavu komplikacija
Stres sam po sebi ne uzrokuje dijabetes direktno, ali može uticati na nivo šećera u krvi. Visoki nivoi hormona stresa mogu sprećiti ćelije da normalno proizvode insulin u pankreasu i na taj način mogu doprineti razvoju dijabetesa. Nivo šećera u krvi se može povećati ili smanjiti pod dejstvom hormona koji se oslobađaju kao odgovor na stres. Iako ovo ima prilagodljiv značaj kod zdravog pacijenta, na duge staze može izazvati doživljavanje uporne hiperglikemije(povišen nivo šećera u krvi) insulinsku rezistenciju i dovesti do dijabetesa. Ovladavanje dijabetesom pored normalnih životnih uspona i padova može samo po sebi biti uzrok stresa.
„Dijabetes tipa 2 je stanje u kome postoji dovoljno glukoze u krvi, ali telo nije u stanju da je iskoristi zbog insulinske rezistencije u telu. Dugoročno, ukoliko nam je organizam konstatno pod stresom to može dovesti do brojnih zdravstvenih problema i može ometati život pacijenta, a takođe može dovesti do teških komplikacija. Neke od komplikacija su oštećenje nerva (neuropatija), oštećenje bubrega (nefropatija), problemi sa očima kao što su katarakta i glaukom, povećana osetljivost na teške gljivične infekcije, sporo zarastanje, oštećenje sluha itd. Prevencija je uvek bolja nego lečiti, a pacijente treba podsticati da obavljaju svakodnevne aktivnosti i redovno praćenje nivoa glikemije u krvi“, kaže Jovana Smiljanić, magistar farmacije Farmaceutske komore Srbije.
Ukoliko postoji neka dilema oko pravilne primene lekova i suplemenata u terapiji i održavanju normalnog nivoa šećera u krvi građani pomoć mogu potražiti od savetnika za dijabetes. Usluga je osmišljena modularno, u koracima, i pruža se pri svakoj pacijentovoj poseti. Pacijenti će dobiti dodatne sugestije i uputstva kako da reše nedoumice u vezi pravilne primene terapije, primene insulina, kontrole nivoa šećera u krvi i akutnih komplikacija dijabetesa (hipoglikemija, hiperglikemija, ketoacidoza), metaboličke kontrole (glukoza u krvi, krvni pritisak, lipidni profil, BMI), nefarmakoloških mera (ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja) i prevencije hroničnih komplikacija dijabetesa (polineuropatija, dijabetesno stopalo, redovne kontrole).
***
BONUS VIDEO: Bojana Marković: Deca dijabetičari sve češće na meti predrasuda
