1
S prvim sunčanim danima svi smo pojurili u prirodu jer šta je lepše od roštiljanja i druženja u proleće. A za to vreme vrebaju nas male krvopije, koje mogu da pokvare dan. Krpelji mogu da budu vrlo opasni, pa je važno da znamo kako da ih se sačuvamo i šta da radimo ako nam se zakače za kožu.
Dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kazao je za portal Nova.rs da su krpelji aktivni čim spoljašnja temperatura bude iznad četiri stepena, što znači da se mogu pojaviti i u zimskim mesecima kada je napolju toplo. Ipak, kod nas ih ima najviše baš sada.
„U našim krajevima krpelji se aktiviraju u proleće i aktivni su do početka jeseni. Njihova brojnost je naveća tokom aprila i maja, kada ima i najviše padavina, a zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi pik brojnosti se beleži obično u septembru, ali je brojnost tada znatno manja nego na proleće.“
Naš sagovornik kaže da je kod nas najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus i on obično parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima.
Desi se često da posle dana napolju primetimo crnu tačkicu na koži. Tada pomislimo na razna narodna rešenja, ali to je najbolje zaboraviti.
„Ne preporučuje se polivanje raznim tečnostima kao što su benzin, ulje, alkohol, lak za nokte, jer ovaj postupak dovodi do toga da krpelj povrati crevni sadržaj na mestu uboda i tako ubaci bakterije u krv. Na taj način se samo povećava rizik obolevanja od infektivnih oboljenja koje prenose krpelji.“
A pomaže li popularno okretanje krpelja ukrug?
„Ako sami vadite krpelja, sterilišite pincetu, pa rilicu krpelja uhvatite skroz do površine kože i potom ga lagano povlačite nagore, sve dok ga ne izvučete. Ne preporučuje se uvrtanje krpelja u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu jer može doći do kidanja rilice“, upozorava dr Aleksić.
I dr Snežana Tomanović, rukovodilac grupe za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu, za portal Nova.rs govorila je šta je prvo najbolje činiti kad nam se krpelj zakači.
„Krpelja treba izvaditi što pre i to je prva bitna stvar. Takođe, krpelj može da se vadi i u kućnim uslovima, to apsolutno nije nešto zbog čega mora da se ide kod lekara, pogotovo ne u Urgentni centar ili slične ustanove, a to ljudi nekad čine iz straha.“
Ukoliko niste sigurni, naravno, možete da odete kod lekara, ali sve možete i sami, a doktorka priča kako.
„Najbolje je mehaničko vađenje, a nikako tretiranje bilo kakvim hemijskim agensima. Dakle, izbegavajte ulje od mente, koje kruži po internetu kao preporuka, zatim, slana voda, so, parfem, benzin – ništa od toga, samo pinceta. Krpelja možete izvaditi i ravno i ukrug, ali ne mora u kontrasmeru od kazaljke na satu, već kako vam je zgodnije. Samo je bitno da se on zahvati što bliže koži i da se izvuče lagano i pažljivo da se ne bi pokidao“, priča doktorka.
Ako i pored sve pažnje glavica ili drugi manji deo krpelja ostane u koži, trebalo bi da ga telo samo izbaci i nema potrebe za odlaskom kod lekara.
„Svakako treba pratiti stanje i reagovati ako se pojave bilo kakvi simptomi koji ukazuju na lajmsku bolest ili na infekciju. I međunarodna preporuka je da se nakon vađenja prate simptomi. Ako se pojave, tada se ide kod lekara. Prvo, nije svaki krpelj zaražen, a drugo, i ako jeste, to ne mora apsolutno da znači da će on preneti zarazu i upravo je zato bitno da se krpelj što pre izvadi“, kaže doktorka Tomanović i dodaje da za lajmsku bolest, okvirno, sve duže od 24 sata predstavlja rizik, a prema nekim studijama čak i do 48 sati.
„Bolest najčešće počinje pojavom karakterističnog crvenila kože na mestu uboda. Javlja se od prvog dana do mesec dana posle uboda zaraženog krpelja u vidu bezbolnog crvenila u ravni kože. Crvenilo je najčešće ovalnog oblika, širi se prema periferiji i različite veličine je, od nekoliko centimetara do više desetina. Vremenom crvenilo počinje da bledi u sredini i dobija prstenasti izgled, sa jače ili slabije izraženim crvenim rubom. Ovo je siguran znak prvog stadijuma lajmske bolesti. Javlja se kod 50 odsto do 75 odsto obolelih. Ponekad postoji problem u prepoznavanju ovog karakterističnog znaka lajmske bolesti, uglavnom kad ona nije tipična po izgledu ili kod pacijenata koji nisu registrovali ubod krpelja – otkinutom prilikom češanja, u toku kupanja, ili ako je bio na teže vidljivom mestu kao što je kosmati deo glave, leđa“, kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide.
Pročitajte još:
Dr Aleksić kaže i da su mogući i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, uvećanje i bolnost lokalnih limfnih žlezda.
„Promene drugog stadijuma se ispoljavaju posle nekoliko nedelja ili meseci, i to kao jače izraženi simptomi i znaci stanja sličnog gripu, pojava nekoliko manjih crvenih pečata na koži koji nisu povezani sa mestom uboda krpelja (liči na alergiju), zapaljenje moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.“
U slučajevima propuštenog ili neadekvatnog lečenja bolesti u ovom stadijumu, napominje dr Aleksić, posle 10 meseci ili više godina, može da dođe do trajnih oštećenja zglobova, nervnog sistema i kože. Ove promene pripadaju trećem stadijuma lajmske bolesti i utiču na smanjenje radne sposobnosti i nastanak invalidnosti.
Mesto uboda krpelja se posmatra oko mesec dana. Pojava karakterističnog crvenila na mestu uboda je znak infekcije uzročnikom lajmske bolesti i obavezno se leči antibioticima. Ranim otkrivanjem bolesti i preduzimanjem adekvatnog lečenja sprečava se razvoj drugog i trećeg stadijuma bolesti.
U prirodu u dugim rukavima i zatvorenoj obući
I pošto smo saznali koliko krpelji mogu biti opasni, jasno je da bi svako da ih se sačuva. Dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju ima prave savete za to.
Nosite garderobu dugih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se tako krpelji mogu lakše uočiti.
Nosite zatvorenu obuću, uvucite nogavice u čarape.
Izbegavajte šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
Izbegavajte ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
Pokrijte glavu šeširom, kačketom, maramom…
Koristite repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu).
Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je da temeljno prekontrolišete kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija, tj. krpeljima lakša za ubadanje.
Detaljno prekontrolišite i da li kućni ljubimci posle šetnje na sebi imaju krpelje i zaštitite ih različitim repelentima (oglica, tečnost za kožu, šampon…).
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
