Beli luk je vekovima bio jedan od glavnih sastojaka u kuhinjama širom sveta, hvaljen ne samo zbog svog aromatičnog ukusa, već i zbog brojnih zdravstvenih prednosti.
Ali postavlja se pitanje o kojem možda niste razmišljali – da li je bitno da li ga jedemo sirovog ili kuvanog? Neki ljudi se zaklinju u moćne efekte sirovog belog luka, dok drugi veruju da kuvanje povećava njegove zdravstvene prednosti, piše Živim.hr.
Dakle, koja je verzija zaista bolja za nas?
Beli luk je pun esencijalnih vitamina i minerala, a istovremeno ima i malo kalorija. Tipična porcija od tri čena sadrži samo 13 kalorija i obezbeđuje dobru količinu vitamina B, posebno vitamina B6, koji pomaže telu da proizvodi energiju iz hrane. Drugi vitamini B kao što su niacin, riboflavin i tiamin takođe igraju ulogu u proizvodnji energije.
Vitamin C, antioksidans koji podržava imunološku funkciju, takođe se nalazi u sirovom belom luku, koji doprinosi oko 5% vaših dnevnih potreba u samo tri čena.
Pored toga, beli luk takođe snabdeva organizam vitaminom K, koji pomaže u zgrušavanju krvi, kao i mangan, mineral od vitalnog značaja za funkciju mozga i nerava. Drugi minerali kao što su bakar, cink i gvožđe su takođe prisutni u manjim količinama.
Kuvanje belog luka može smanjiti neke od njegovih hranljivih materija, posebno vitamine rastvorljive u vodi kao što su B i C, koji se gube tokom kuvanja. Da bi se smanjio gubitak vitamina C, preporučuju se metode kao što su kuvanje na pari ili kraće kuvanje. S druge strane, toplota ne utiče na vitamine rastvorljive u mastima, kao što je vitamin K.
Iako minerali ostaju uglavnom netaknuti tokom kuvanja, neki se mogu isprati tokom ključanja, zbog čega se preporučuje dodavanje belog luka na kraju procesa kuvanja kako bi se zadržalo što više hranljivih materija.
Zdravstvene prednosti belog luka su uglavnom zbog alicina, jedinjenja koje se formira kada se beli luk secka, gnječi ili žvaće. Ovo jedinjenje bogato sumporom ima antioksidativna svojstva i veruje se da igra ulogu u smanjenju upale i podržavanju kardiovaskularnog zdravlja. Studije su pokazale da i sirovi i zagrejani beli luk imaju antiinflamatorne efekte, iako sirovi beli luk zadržava veći nivo alicina.
Da biste sačuvali alicin prilikom kuvanja, najbolje je zgnječiti beli luk i ostaviti da odstoji oko 10 minuta pre nego što ga izložite toploti. Ovaj period mirovanja omogućava enzimima da se aktiviraju i formiraju alicin, koji onda može efikasnije da podnese toplotu.
Potencijal belog luka za snižavanje holesterola privukao je pažnju jer jedinjenja kao što su flavonoidi, selen i alil sulfid u sirovom i kuvanom belom luku mogu doprineti njegovim pozitivnim efektima na zdravlje srca.
Istraživanja su pokazala da beli luk može pomoći u snižavanju nivoa holesterola, posebno kod ljudi sa povišenim nivoom.
Meta-analiza je otkrila da su različiti oblici belog luka, uključujući beli luk u prahu i ekstrakt starog belog luka, efikasniji u snižavanju ukupnog holesterola u poređenju sa placebom.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar