0
Koronavirus je zvanično stigao i u Srbiju. Dok se očekuju konkretne mere nadležnih koje bi trebalo da spreče širenje, neke lekcije trebalo bi da naučimo na primerima azijskih zemalja koje se već mesecima nose s tim problemom.
Transparentnost
Otvorenost prema javnosti i dostupnost informacija o koronavirusu pomoći će ljudima da se upoznaju s rizicima i merama predostrožnosti, ali i sprečiti širenje panike i dezinformacija. Singapur, na primer, ima svakodnevne izveštaje o tome koliko je novih slučajeva potvrđeno, koliko je pacijenata pušteno iz bolnica… Hong Kong, Tajvan, Japan i Južna Koreja pokrenuli su velike kampanje o tome šta se radi po tom pitanju i šta građani mogu da urade.
Socijalna distanca
Virus se širi fizičkim kontaktom, zato je socijalno distanciranje jedna od najvažnijih mera koje možemo da preduzmemo. To znači izbegavanje situacija u kojima će biti mnogo ljudi na istom mestu, pa se u zemljama Azije zatvaraju škole, otkazuju veliki društveni događaji, festivali, zatvaraju bazeni i zatvoreni javni prostori, a građanima se preporučuje rad od kuće.
Biti korak ispred
Nadležni bi trebalo da budu spremni za epidemiju i pre nego što broj zaraženih krene da raste. Još u januaru, kad je postalo jasno da se koronavirus širi, zemlje su počele da formiraju centre za karantin, da obezbeđuju lekove i medicinske potrepštine i organizuju komitete za vanredno stanje.
Pročitajte još:
Tajvan je i pre nego što je potvrđen prvi slučaj imao spreman epidemiološki centar i 1.000 kreveta za izolaciju bolesnika, a u Tajlandu su na pojavu koronavirusa odmah uveli testiranje na aerodromima.
Rano testiranje
Država mora da apeluje na građane da se testiraju što pre, ali i da im omogući da to učine gde god da žive i u svakom trenutku. Južna Koreja je dobar primer za to – ministarstvo zdravlja je lansiralo aplikaciju za mobilne telefone preko koje se na dnevnom nivou mogu proveriti simptomi i saznati da li je neophodno javiti se lekaru.
Važnost higijene
Ruke se peru najmanje 20 sekundi i što češće. Kad kijaš ili zevaš, staviš ruku na usta. Ne diraš prljavim rukama oči i usta. Nekih stvari je sad posebno važno podsetiti se, a azijske zemlje su u tu svrhu pokrenule velike kampanje za podizanje svesti o važnosti pravilnog održavanja higijene.
Rad od kuće
Milioni ljudi u Aziji su se proteklih meseci prebacili na rad od kuće ili imaju fleksibilno radno vreme. Kompanije su redukovale broj zaposlenih koji dolaze na posao, a savremena tehnologija nekima je omogućila da se potpuno prebace na posao od kuće, kako bi se u što većoj meri izbegao direktan kontakt s drugim ljudima.
Panična kupovina
Februar u Hong Kongu obeležili su jezivo prazni rafovi u prodavnicama, jer su građani u strahu od zatvaranja granica krenuli panično da kupuju zalihe toalet papira, hrane, sredstava za čišćenje… Panična kupovina izaziva nepotrebni haos i strah, a, na kraju, doprinosi i porastu stope kriminala.
Kućni ljubimci
Kad je u Hong Kongu utvrđeno da je i jedan pas pozitivan na koronavirus, krenuo je da se širi strah da su životinje prenosioci i da mogu da zaraze svoje vlasnike. Stručnjaci kažu da to skoro sigurno nije tačno, zapravo da životinje nisu ništa opasniji prenosioci od kvake od vrata, na primer.
Stigmatizacija pacijenata
S virusom se širi i strah, paranoja i diskriminacija, što može da bude posebno opasno. Pacijenti u karantinu moraju da budu tretirani s poštovanjem i dostojanstvom. Osim toga, u pretežno belim zemljama poput SAD-a, Velike Britanije i Australije stigma prima ksenofobičnu, čak rasističku formu i dolazi do napada usmerenih na ljude azijskog porekla.
Panika, panika
Dok se nadležni pripremaju za obračun s epidemijom, važno je ne paničiti. Prema aktuelnim podacima, smrtnost od ovog virusa je oko dva odsto, što je dosta manje od SARS-a (9,6%) i MERS-a (35%). U Kini se više od polovine obolelih oporavilo i otpušteno je iz bolnice.
