vakcina posle preležane korone
Foto: Arhiva/Ivan Dinić/Nova S

Dok nam dugo iščekivane vakcine nisu stigle, delovalo je da samo treba da dođu do nas i sve će ići mnogo lakše. Da li i kada treba da se vakcinišu oni koji su već preležali kovid 19, za naš portal priča epidemiolog Zoran Radovanović.

Naučili smo svi do sada da nas antitela posle preležanog kovida 19 čuvaju od ponovne infekcije, ali nažalost ne onoliko dugo koliko bismo voleli. Otuda i dilema da li uopšte treba da se vakcinišu oni koji su imali kovid 19.

„Mi možemo da pretpostavimo da one koji su imali kovid 19 čuvaju stečena antitela, uz druge odbrambene mehanizme. Međutim, nepredvidivo je koliko dugo će ta zaštita da traje i koliko će da bude pouzdana. Prema dosadašnjim saznanjima, otpornost stečena prirodnim zaražavanjem obično traje šest ili više meseci, ali je u vrlo širokom rasponu, od vrlo kratkotrajne i skoro nepostojeće do (verovatno) dugogodišnje. Neki stručnjaci dopuštaju mogućnost da bi kod bar nekih pojedinaca ta zaštita mogla čak da bude doživotna. Dakle, osobe koje su već preležale kovid 19 nisu prioritet za vakcinaciju, ali im se savetuje da i oni zavrnu rukav“, kaže prof. dr Zoran Radovanović.

Najmanje mesec dana od izlečenja do vakcine

I kad se oni koji su preležali kovid odluče da zavrnu taj rukav, vrlo je moguće da će se zapitati da li je suviše rano, koliko vremena treba da prođe od prestanka simptoma do vakcine. Postoji li uopšte preporučen rok koji treba da prođe od izlečenja do vakcine?

„Stav je da treba da prođe bar mesec dana od izlečenja do primanja vakcine.“

Pročitajte još:

To nas vodi do zaključka da je vakcina potrebnija onima koji su, recimo, letos preležali kovid nego onima koji su ga imali pre nekoliko nedelja.

„Svakako da je verovatnoća ponovnog zaražavanja obrnuto srazmerna periodu proteklom od obolevanja. Tako posmatrano, pre bi trebalo da se zaštite osobe obolele od kovida 19 prošlog marta i aprila u odnosu na zaražene u novembru i decembru. Pored protoka vremena, važna je i jačina kliničke slike. Bolesnici preživeli boravak u odeljenjima intenzivne nege imaju jači i dugotrajniji imunitet u odnosu na njihove parnjake sa vrlo blagom simptomatologijom.“

Doktor govori i kako vakcina zapravo utiče na antitela formirana kod onih koji su preležali kovid, da li zajedno čine jači štit od virusa.

„I bolest i vakcinacija izazivaju reakciju imunosistema. Kada se na prirodno zaražavanje nadoveže posle izvesnog vremena data vakcina, imunski odgovor je snažniji i dugotrajniji. Prebolevanje je primarni odgovor na izazov, pa može uslovno da se shvati kao davanje prve doze vakcine, a svaka kasnija vakcinacija (takozvana buster ili rapel doza) kao podsećanje imunosistema da se bolje pripremi za doček virusnog neprijatelja“, kaže naš sagovornik.

A svima onima koji se pitaju da li se neka određena vakcina protiv korone posebno preporučuje onima koji su već preležali kovid, prof. dr Zoran Radovanović kaže da nema iskustava koja bi ukazala na eventualne razlike.

Dakle, preporuka za one koji su preležali kovid a žele da se vakcinišu je da treba da prođe najmanje mesec dana između bolesti i vakcine – bilo koje vakcine protiv korone.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare