0
Mnoge od hemikalija iz hrane su direktno povezane sa velikim zdravstvenim problemima, uključujući povećan rizik od raka, probleme u razvoju i poremećaj hormona.
Hrana, kao jedan od glavnih izvora zdravlja, trebalo bi zaista da bude hranljiva i bezbedna za jelo.
Ipak, više od 10.000 hemikalija je dozvoljeno u hrani. Neki su direktni aditivi, kao što su konzervansi poput butilovanog hidroksianizola (BHA) i butilovanog hidroksitoluena (BHT) koji se dodaju prerađenoj hrani. Drugi su takozvani indirektni aditivi, poput teških metala, koji kontaminiraju hranu tokom obrade, skladištenja i pakovanja.
Skoro 99 procenata hemikalija za hranu uvedenih od 2000. dobilo je zeleno svetlo za upotrebu od strane prehrambenih i hemijskih kompanija, umesto da ih je pravilno pregledala Uprava za hranu i lekove, piše EWG. Mnoge od ovih hemikalija su direktno povezane sa velikim zdravstvenim problemima, uključujući povećan rizik od raka, probleme u razvoju i poremećaj hormona.
Ove supstance se nalaze u onome što jedemo, zahvaljujući pravnoj rupi koja omogućava da se hrana klasifikuje kao „opštepriznata kao bezbedna“. To je rupa koju su prehrambene i hemijske kompanije koristile decenijama – to znači da umesto da FDA utvrđuje koje su hemikalije za hranu bezbedne za konzumiranje, proizvođači tih supstanci odlučuju. To predstavlja problem i za potrošače – jer na njima ostaje da procene šta je zrdavo, a šta štetno.
Donosimo vam listu 12 sastojaka koji imaju štetne efekte po zdravlje.
Proizvođači dodaju nitrate i nitrite u hranu kao što su sušeno meso za sendviče, slanina, salama ili kobasice kako bi im dali boju i produžili rok trajanja. Kada se dodaju prerađenoj hrani na ovaj način, i nitrati i nitriti mogu da formiraju nitrozamine u telu, što može povećati rizik od razvoja raka.
Mnogi pakovani pekarski proizvodi se prave od brašna koje može sadržati kalijum bromat, aditiv povezan sa rakom. Hemikalija se dodaje u brašno kako bi ojačala testo i omogućila mu da se podigne, što su prednosti koje su mnoge američke kompanije navele da je prihvate.
Pročitajte još:
Prehrambena industrija dugo je tvrdila da kalijum bromat nije problem u pečenim proizvodima, jer ga u teoriji proces pečenja u potpunosti pretvara u kalijum bromid, sličnu hemikaliju koja nije kancerogena. Ali testovi u Velikoj Britaniji otkrili su da kalijum bromat ostaje uočljiv nakon pečenja, pri čemu je za svih šest neumotanih hlebova i sedam od 22 upakovana hleba utvrđeno da imaju merljive nivoe.
Novija istraživanja na životinjama su otkrila da je unos kalijum bromata doveo do značajnog povećanja raka štitne žlezde, bubrega i drugih organa.
Pecivo koje obožavamo može da sadrži konzervans propilparaben, koji je povezan sa hormonskim poremećajima.
Nedavna studija istraživača sa Harvarda sugeriše da bi izlaganje propilparabenu moglo biti povezano sa smanjenom plodnošću. Uprkos rastućim dokazima da propil paraben remeti endokrini sistem, FDA nije preduzela mere da eliminiše njegovu upotrebu u hrani ili ponovo proceni njegovu bezbednost.
Na svu sreću, sve manje ga imamo u kozmetici. Ako pregledate proizvode za ličnu negu u bilo kojoj apoteci, verovatno ćete videti etikete koje reklamiraju da su određeni proizvodi za pranje tela, losioni i drugi proizvodi „bez parabena“. Ipak, uvek pročitajte deklaraciju.
Butilovani hidroksianizol (BHA) i butilovani hidroksitoluen (BHT), su dva aditiva koja su i dalje dozvoljena u hrani koju jedemo, mada se pokazalo da izazivaju poremećaj hormona i štete reproduktivnom sistemu. Međunarodna agencija za istraživanje raka, agencija Svetske zdravstvene organizacije, klasifikovala je BHA kao potencijalno kancerogen za ljude.
Prerađena hrana poput žitarica, grickalica i mnogih drugih namirnica često sadrži ove aditive. BHA se obično nalazi i u konzerviranom mesu, feferonima i kobasicama.
BHT može poremetiti endokrinu funkciju izazivajući promene u štitnoj žlezdi, prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane. Studije na pacovima hranjenim BHT otkrile su da su razvili tumore jetre i pluća.
Nacionalni toksikološki program je klasificirao BHA kao „razumno kancerogen za ljude“.
TBHQ je konzervans koji je prisutan u prerađenoj hrani. Koristi se u hrani već mnogo decenija i nema nikakvu funkciju osim što produžava rok trajanja proizvoda. Novi rezultati testova, koji nisu na životinjama, otkrili su da TBHQ utiče na proteine imunih ćelija u dozama koje izazivaju štetu. Ranije studije su otkrile da TBHQ može uticati na to koliko dobro vakcine protiv gripa funkcionišu i može biti povezan sa porastom alergija na hranu.
TBHQ je često, iako ne uvek, naveden na etiketi sastojka. Biće naveden ako je dodat proizvodu tokom proizvodnje. Ali se takođe može koristiti u ambalaži za hranu, posebno u plastičnoj ambalaži, a i u tom slučaju može da migrira u hranu.
Titanijum dioksid se koristi u popularnim bombonama i drugim prerađenim namirnicama da bi dao glatku teksturu ili da deluje kao bela boja. Pigment može posvetliti druge boje, čineći hranu živopisnijom i privlačnijom, ali aditiv nema nutritivnu korist.
Najveća doza testirana u studijama na životinjama nije pokazala nikakve efekte na reproduktivnu ili razvojnu toksičnost, ali je identifikovala potencijalne neželjene efekte imunotoksičnosti, upale i neurotoksičnosti. Panel je primetio neke endokrine nepravilnosti, ali nije našao konzistentne efekte.
Većina ljudi zna za zaslađivače i karbonizaciju, ali možda nisu svesni sastojka nekih bezalkoholnih pića koji mogu da naškode nervnom sistemu – bromovanog biljnog ulja ili BVO, aditiva za hranu.
Sem gaziranih pića, vode sa ukusom citrusa takođe najčešće sadrže BVO.
Pročitajte još:
Rizici BVO su poznati decenijama. Studija iz 1980-ih pokazala je da su pacovi koji su konzumirali BVO u do 2 procenta svoje ishrane pokazali značajnu reproduktivnu štetu.
PFAS se ne nalazi samo u loncima i tiganjima, već i u krvi ljudi širom sveta, uključujući 99 posto Amerikanaca. PFAS hemikalije zagađuju vodu, ne razlažu se i ostaju u životnoj sredini i ljudima decenijama. Neki naučnici ih nazivaju „večnim hemikalijama“.
Kalifornijska kancelarija za procenu opasnosti po zdravlje životne sredine, ili OEHHA, objavila je rezultate dvogodišnje studije koja je pregledala opsežna istraživanja. Otkrili su da boje za hranu, kao što su crvena br. 40 i žuta br. 5 – dva od devet aditiva u boji koje je odobrila federalna uprava za hranu i lekove za upotrebu u hrani i pićima – predstavljaju značajan rizik za decu kada im je mozak u kritičnoj fazi razvoja.
Izveštaj je otkrio da takve boje ne utiču na svu decu na isti način: Neka deca mogu biti osetljivija na efekte ovih hemijskih aditiva, koji se koriste u širokom spektru namirnica popularnih kod dece, kao što su obojene žitarice, korneti za sladoled, glazura i sokovi.
Najnovija epidemiološka istraživanja pokazuju da su veštački zaslađivači povezani sa gojaznošću i dijabetesom, među ostalim metaboličkim problemima koji su problem za sve veći broj. Naravno, poznato je i da prekomerna konzumacija šećera šteti zdravlju. Ipak, čini se da veštački zaslađivači nisu dobra alternativa, posebno ne za decu.
Tri najčešća veštačka zaslađivača su sukraloza, kalijum acesulfam i aspartam. Uobičajeni su i šećerni alkoholi sorbitol, eritritol i maltitol, koji se često koriste u kombinaciji sa veštačkim zaslađivačima. Šećerni alkohol ima manje kalorija od običnog šećera, ali može dovesti do nekih neprijatnih, trenutnih neželjenih efekata, kao što su nelagodnost u stomaku i dijareja. A nalaze se često u gumenim bombonama.
Ipak, roditelji često ne znaju da konzumiraju ove zaslađivače ili ih daju svojoj deci. Potrošači koji čitaju etikete mogu da vide veštački zaslađivač naveden kao sastojak, ali pošto informacije o količinama nisu potrebne na etiketi, ne mogu znati koliko ga sadrži prehrambeni proizvod.
Nakon što su pronađeni opasni nivoi neorganskog arsena u tri popularna brenda pirinčanih žitarica za bebe, FDA se obavezala da će predložiti nacrt ograničenja za neke toksične metale, ali nije rekla kada će postaviti konačna ograničenja za neke metale ili kada će kompanije morati da ispune ta ograničenja, iako se pretpostavlja da će biti u toku ove godine.
Ovi metali, ukoliko se nađu u dečijoj hrani, mogu dovesti do oštećenja mozga.
