1
Da li jedenje pred spavanje goji i da li čaj od nane pomaže kod varenja?
Iako su ponekad bar delimično zasnovani na nauci, većina saveta za ishranu sa TikToka prilično je neosnovana.
Možda je baš zato na toj platformi brzo postao viralan trend pod nazivom „propaganda na koju ne nasedam“ — u kom korisnici dele trikove za zdravlje i ishranu za koje misle da su potpuno lažni.
Za neke stručnjake to se ne širi dovoljno brzo.
„Milioni ljudi na TikToku traže savete o zdravlju, ali to može biti nepromišljeno, pa čak i opasno“, kaže za NY Post Keri Bison, nutricionistička terapeutkinja iz kompanije Prep Kitchen.
„Mnoge TikTok trendove promovišu neobučeni influenseri koji nisu kvalifikovani da daju savete o zdravlju. Obično dele koncepte koji su kod njih dali rezultate, ali to ne znači da će te iste strategije odgovarati svima.“
Od paranoje prema proteinima do klevetanja mikrotalasne, Bison deli šest nutricionističkih mitova na koje slobodno možete da zaboravite.
Ova tvrdnja već neko vreme važi za mantru među „teretana braćom“ — i pogrešna je.
„Optimalan unos proteina po obroku jeste tema velikih rasprava, ali mit o 30 grama je uglavnom razotkriven kao netačan“, kaže ona.
Pročitajte još:
„Zapravo, telo će metabolisati bilo koju količinu proteina koju unesemo i ne smemo zaboraviti da proteini imaju mnogo drugih uloga u telu osim izgradnje mišića.“
Zaista, osim što pumpaju mišiće, proteini podržavaju i hormone, enzime, kožu i organe.
Uz to, Bison napominje da će se optimalan unos proteina razlikovati od osobe do osobe u zavisnosti od visine, težine, pola, građe, režima vežbanja i ciljeva u vezi sa težinom.
Dr Džozef Antun, izvršni direktor kompanije L-Nutra koja se bavi dugovečnošću, ranije je izjavio za NY Post da su proteini ključni kada ste mladi, a posebno kada ste stariji, jer se gubitak mišića ubrzava posle 60. godine.
Ali ako imate manje od 65 godina, Antun preporučuje unos od 0,68 do 0,8 grama biljnih proteina po kilogramu telesne mase dnevno.
Iako je neki influenseri i poznate ličnosti hvale kao revolucionarnu, ne čudi što stručnjaci oštro kritikuju popularnu karnivor dijetu.
„Ako posmatramo meso kao izvor hrane, svakako je bogato nutrijentima: proteinima, gvožđem, cinkom, vitaminima B grupe i mastima“, kaže ona.
„Međutim, meso ne sadrži druge vitamine i antioksidanse, zdravije masti i vlakna neophodna za podršku zdravoj crevnoj mikrobioti — za koju znamo da je ključna za celokupno zdravlje.“
Kao i mnogi drugi stručnjaci danas, ona predlaže da većinu proteina uzimamo iz biljnih izvora — baš kao i naši preci.
„Mit o karnivor dijeti potiče iz uverenja da su drevni ljudi uglavnom jeli meso i ribu, ali najnovija istraživanja pokazuju da je praistorijski čovek čak 80% ishrane bazirao na biljkama“, navodi ona.
„Dok su dokazi koji podržavaju isključivo mesnu ishranu kod ljudi slabi, postoje snažni dokazi da raznovrsne biljne namirnice bogate vlaknima, vitaminima i antioksidansima imaju brojne koristi.“
Ulja od semenki — koja se dobijaju, recimo, iz semena suncokreta, uljane repice, susama — danas su često na lošem glasu.
A šta kaže Bison? Ne verujte svemu što čujete.
„Ulja od semenki su objektivno prilično zdrava jer obično sadrže nizak nivo zasićenih masti“, kaže ona.
„Mnoga ulja od semenki sadrže korisne nutrijente poput antioksidanasa, linolenske kiseline (esencijalna omega-6 masna kiselina), a neka i male količine omega-3. Pošto telo ne može da ih proizvodi, moramo ih unositi ishranom.“
Postoji izvesna zabrinutost zbog odnosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina jer su omega-6 često znatno više zastupljene, pa se to dovodi u vezu sa upalama. Međutim, nema snažnih dokaza da su visoki nivoi omega-6 povezani sa bolestima, kaže ona.
Ipak, s obzirom na to da su ulja od semenki već široko zastupljena u ishrani — od prerađene hrane do preliva i brze hrane — ona razume potrebu da se koristi nešto drugo u kuvanju.
„Ciljajte na raznovrsne zdrave masti u ishrani, izbegavajte mnogo prerađene hrane, nemojte se oslanjati isključivo na ulja od semenki prilikom kuvanja — ubacite i kokosovo i maslinovo ulje — i jedite puno omega-3 masnih kiselina iz masne ribe, lanenog semena, čija semenki ili oraha“, kaže Bison.
Iako je ovo možda bio bakin lek za stomačne tegobe, Bison upozorava da može imati suprotan efekat.
„Čaj od nane je dugo važio za prirodni lek za probleme s varenjem ili gorušice“, kaže ona.
„Iako je spazmolitik koji može pomoći kod nadimanja i gasova, dejstvo nane na opuštanje mišića može zapravo da pogorša simptome gorušice jer opušta donji ezofagealni sfinkter. To omogućava kiselini da se vrati nazad u jednjak, izazivajući refluks.“
Umesto toga preporučuje probiotike ili slippery elm — prirodni biljni lek dobijen od kore bresta — za ublažavanje gorušice.
Ako zbog gustog dnevnog rasporeda ne stižete da večerate pre zalaska sunca — ne očajavajte.
„Iako jedenje pre spavanja može uticati na kvalitet sna jer će digestivni sistem raditi tokom noći, kada je u pitanju gojenje, ne bi trebalo da bude razlike kada unosite kalorije u toku dana — sve dok potrošite onoliko koliko ste uneli“, kaže ona.
Pročitajte još:
Zapravo ona kaže da grickalica bogata proteinima pre spavanja može čak pomoći izgradnji mišića tokom noći — i potencijalno pomoći mršavljenju tako što reguliše nivo šećera u krvi i podstiče metabolizam.
Ipak, generalno govoreći: „Ako pokušavate da smršate, najbolje je držati se redovnih obroka raspoređenih tokom dana jer će tako nivo šećera u krvi biti stabilan i nećete imati napade gladi“, kaže Bison.
Prema Bison, ideja da mikrotalasna ubija nutrijente je česta zabluda.
„Nutrijenti u hrani se razgrađuju toplotom, dok se vitamini rastvorljivi u vodi mogu izgubiti potapanjem u vodu“, kaže ona.
„Ti faktori važe za bilo koji način kuvanja. Zanimljivo, sadržaj nutrijenata može čak biti i veći u nekim jelima pripremljenim u mikrotalasnoj zbog kraćeg vremena kuvanja i zbog toga što nije potrebna voda za potapanje.“
Dakle, ako pripremate obroke unapred kako biste izgurali nedelju — slobodno koristite mikrotalasnu.
„To je zapravo odličan način da postignete svoje nutritivne ciljeve bez kompromisa po pitanju vremena“, zaključuje ona.
