0
Čudan je ljudski mozak. Šta ga "žulja" kad neko pored nas žvaće, krcka ili mljacka?
Kad sledeći put stojite ili sedite pored nekog koga užasno iritira vaše žvakanje, ne ljutite se. Na sopstvenom primeru sam iskusila da to ne može da se kontroliše, a probala sam, zaista jesam. Ne sećam se da me je nerviralo kad moja mama nešto žvaće poed mene dok sam bila dete, ali kasnije, od 18. godine sam svaki put bežala u drugu prostoriju jer situacija u kojoj biste nekom rekli – prestani da jedeš, nervira me, zvuči dosta bedno. A još je to osoba koju najviše voliš na svetu.
Danas je moj sin u tim nekim godinama i i njemu je glupo da mi kaže da prestanem da žvaćem, ali vidim ga kad skupi oči i čeka da progutam zalogaj da bi odahnuo. I njemu je glupo. Mislila sam – čudna stvar su geni, kad ispostavilo se da je u pitanju „samo mozak“.
Pročitajte još:
Zvuk žvakanja, krckanja, mljackanja neke ljude ume i da razbesni, a naučnici su otkrili da su za to čudno stanje krive neurološke veze. To stanje se zove mizofonija i opisuje naše nerazumne emocije kad čujemo određene zvukove koje proizvode oni oko nas. Ljudi sa ovim stanjem doživljavaju uznemirenost, pa čak i bes i to ne samo zbog žvakanja. Do ludila nas može dovesti i lupanje po tastaturi, šuškanje čipsa ili škripa stiropora.
I iako su naučnici još 2000. godine. prepoznali mizofoniju, njeno istraživanje je ograničeno pa se ni ne zna koliko je raspotranjena. U dijagnostici ovo stanje ni ne postoji, nema zvaničnih kriterijuma iako nekim ljudima ta pojava pravi velike probleme.
Studija objavljena u Journal of Clinical Psychology iz 2014. godine sugeriše da mizofonija muči čak 20 odsto stanovništva, dok su naučnici koji su radili jedno drugo istraživanje 2015. godine tvrdili da je povezana sa opsesivno kompulsivnim poremećajem i anksioznošću i da bi se potencijalno mogla smatrati poremećajem sama po sebi.
Pre tri godine tim koji su vodili naučnici sa Univerziteta Newcastle u Velikoj Britaniji, pronašao je dokaze o promenama na frontalnom režnju mozga koje bi mogle da objasne emocionalni odgovor izazvan zvukovima kod osoba sa mizofonijom. Test grupu je činilo 20 dobrovoljaca koji su doživeli to stanje dok su slušali zvukove koji se ponavljaju, poput vode koja vri u ketleru, bebinog plača, glasnog žvakanja, glasnog disanja.
Njihovi neurološki i fiziološki odgovori upoređivani su sa odgovorima iz kontrolne grupe od 22 dobrovoljca koji su smatrali da nemaju mizofoniju. Nijedna grupa nije mnogo reagovala na neutralne ili dosadne zvukove. Kada je reč o zvukovima koji pokreću reakciju, oni u prvoj mizofinoj grupi su imali znatno povećan broj otkucaja srca i više su se znojili. Skeniranje njihovog mozga takođe je otkrilo značajnu razliku. Kod onih sa mizofonijom, zvuci su korelirali sa povećanom aktivnošću u različitim regijama mozga.
Naučnici smatraju da dodatna istraživanja mogu dovesti do odgovarajuće terapije koja bi omogućila ljudima sa mizofonijom da regulišu svoje reakcije.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
